Anđeli i demoni

5. poglavlje

Znači nisam jedini?"

„Pa čuj, ja ne poznaje više nikoga sa takvom krvi."

„To bio razlog zbog kojeg si čitala one čudne knjige, a ne za esej iz vjeronauka,"rekao je i zamišljeno klimao glavom.

„Pa zapravo ne. Ne znam kakve to ima veze sa anđelima," čim sam to rekla sjetila sam se nečega. Jučer sam na internetu tražila plavu krv, no sve što je ispalo bila je kraljevska krv i...

„Imaš računalo?" Kliknula sam. Kimnuo je glavom i poveo do svoje sobe, gotovo da sam letjela. To može objasniti zašto imamo plavu krv. Sjela sam za njegovu crnu kožnu stolicu i zarotirala se. U tražilicu sam ponovo napisala plava krv. Tražila sam taj link punih 10 minuta, ali kad sam ga napokon našla molila sam Boga da nam to sve pojasni.

Počela sam čitati naglas:

Plava krv pojavljuje se jedino u vrlo moćna i čistokrvna anđela. Najme anđeli su mistična bića koja u većini slučajeva čuvaju svijet od onih zlih to jest demona koji manipuliraju ljudskim umovima. Rat između demona i anđela odvija se već milijunima godina. Izbio je kada se Lucifer protivio Bogu jer je htio biti kao on, uvjerio je ljude da je on božanstvo veće od Boga te da mu se moraju klanjati. Kada je Bog to saznao protjerao je njega i sve njegove sljedbenike. Neki anđeli koji se nalaze na visokom ranku kao arkanđeli mogu se razmnožavati sa ljudima te ostati s njima četiri godine. Nakon toga se vračaju na svoju dužnost koja je štititi svijet od demona. Na svijetu postaji samo jedan slučaj u kojem je zabilježeno da su se anđeo i demon zaljubili i začeli dijete. Dijete nikada nije pronađeno, a vjeruje se da nije preživjelo porođaj. Anđeo i demon kažnjeni su izbacivanjem iz Raja. No Bog je dopustio anđelu da ostane u Raju te ga kaznio time što je morao gledati uništenje svoje voljene. Lucifer je kaznio demona tako što ga je uništilo, iako ne postoji niti jedan materijalni dokaz.

Mislim da smo Ryan i ja doslovno izgledali kao kojot iz Looney Tunes sa razrogačenim očima i jezikom do poda. Ryan mi je pokazao prstom da se mišom spustim dolje. Dolje su se nalazile fotografije navodnih anđela i...to ne može biti istina. Na jednoj od fotografija stajala je mlađa verzija moje mame. Odmah sam kliknula na sliku ispod koje se nalazila godina i neki tekst:

Amelia 1645., demon izbačen iz Raja.

Amelia? Moja mama se zove Welsie...ali zašto bi...

Ryan je prvi prekinuo tišinu.

„Misliš da je to istina? Da smo mi anđeli?" Rekao je jedva čujnim glasom.

„Ne. Ja nisam nikakav anđeo,"rekla sam i ustala se iz stolice, ali me uhvatio za lakat.

„Pusti me!" Režala sam.

„Što se dogodilo tvojoj mami."

„Rekla sam ti nema je, a sad me pusti,"kad to nije učinio počela sam se otimati.

„Eva,"nije bilo ničega posebnog u načinu na koji je izgovorio moje ime, ali sam se prestala otimati i odgovorila mu.

„Ne znam što joj se dogodilo ne znam čak ni gdje je!" Rekla sam bijesno.

„Eva smiri se."

„Ne mogu. Zar ne vidiš ništa od ovog nije normalno. Plava krv, anđeli, demoni ili što već. Moje mame nema i ne znam tko ju je oteo, ali to sigurno nisu bili demoni. Pobogu čuj to. Mi anđeli? Mi smo ljudi to je znanstvena činjenica."

„Dobro, a kako onda objašnjavaš svoj dlan? Zašto je već zacijelio? Zašto je tvoja krv plava?" Upitao je fiksirajući me pogledom.

„Ne znam,"šapnula sam.

„Što?"

„Rekoh ne znam!" Vikala sam, ali me nije bilo briga. Anđeli? Mora da se šališ sve je ovo samo...najgore od svega je to što ne znam objasniti što je to.

„Dobro kako hoćeš, ali što je s tvojom mamom?" Samo je to trebalo da osjetim nešto vlažno na obrazima. Plačem. Opet. Ryan me je nježno obgrlio oko ramena i posjeo na krevet.

„Vjeruj u što hoćeš, ali bar mi dopusti da ti pokažem."

„A kako ćeš to učiniti? Jedva da išta znaš o tome", šmrcnula sam.

„Ako smo mi anđeli to znači da su i naši roditelj, barem jedan od njih. Moraju bar nešto znati o tome," neko vrijeme smo tako sjedili kad sam prekinula tišinu.

„Ryan, to je moja mama," rekla sam i prstom pokazala prema kompjuteru na kojem je još uvijek bila slika moje mame.

„Molim?"

„To je ona." Rekla sam, prstom upirući u sjajni ekran Ryanova Mac desktopa.

„Demon izbačen i Raja? Eva, jesi sigurna da je to ona?" Upitao je pogledavši me u oči. Kimnula sam i izvadila mobitel iz džepa. Kratko sam prčkala dok nisam pronašla jednu sliku na kojoj otvaramo božićne poklone. Pružala sam mu mobitel. Ustao je i približio se zaslonu kompjutera. Kada me je napokon pogledao imao je oči širom otvorene.

„Eva, znaš što to znači?" Odmahnula sam glavom.

„Ti si to dijete,"kad je vidio da ga i dalje blijedo gledam pokušao je ponovo.

„Ti si dijete anđela i demona,dijete za koje su mislili da je mrtvo. Tvoja mame je protjerana, a tvoj tata je ostao gore,"rekao je i prstom pokazao prema stropu.

„Dobro Einstein, zašto tamo piše da je moja mama uništena?"

„Pa ne znam. Možda je imala krila ili moći. Od kud da ja to znam. Treba mi razjasniti pojam uništenja."

Stala sam i obrisala oči nadlanicom. Sve je ovo bilo previše za mene. Moja mama demon? Nema šanse, pa ona ne bi ni mrava zgazila kamoli da bude opako stvorenje koje skreće ljude na krivi put. Pobogu čak mi je zabranila da gledam filmove u kojima ljudi prostače. Dobro, objasni mi činjenicu da tvoje mame nema i da ti je krv plava?, pomislila sam. Stvar je u tome da ne mogu. Ali da sam ja anđeo to je bilo...pa ludo. Mistična bića sa aureolama, krilima i trubama. Ne bih rekla.

„Misli što hoćeš, ali mene ne zanima. S time neću pronaći mamu."

„Naravno da ćeš je pronaći, ako je ona demon pa kladim se da se u ovom trenutku nalazi u paklu," prostrijelila sam ga ljutim pogledom.

„Uostalom,"nastavio je potpuno me ignorirajući: „pronaći ćemo tvog oca ili tako nešto i otkriti što se zbiva.<<

„A kako ćeš to napraviti? Izgradit ćeš ljestve i njima se popeti u Raj?"

„Ha-ha. Ozbiljno ti govorim."

„I ja tebi. Ovo je ludo. L-U-D-O," rekla sam i s time izjurila iz stana.

Ok ovo je malo dosadno, ali sada dolazi najzanimljiviji dio pa potrudit ću se da bude zanimljiviji.  :PPPPPP