Gospođica Detektiv

Porodica

Ulazim u bolnicu i odmah tražim mog oca, pronađemo sestru i napadnem je.

- Smirite se gospođice, operacije je u toku.

- Kako . . . šta . . .

- Znam samo da je dovezen sa dva metka u grudima.

- O Bože – stavim ruku na usta.

- Hoće li . . . hoće li preživeti?

- Ne znam.

- Una?

- Mama – potrčim ka njoj i zagrlim je.

- Gde je Klejton? Šta se dogodilo?

- Znam samo da je upucan i da je na operaciji?

- Ali biće dobro zar ne?

- Ne znam mama – zagrlim je ponovo.

- Kapetane.

Čujem Nika i okrenem se.

- Nik?

Pogledao je u Olivera koji je klimnuo glavom.

- Dvojica očevidaca su videla napadača upravo rade skice.

- Šta se dogodilo? – pitam.

- Kapetan Mejson je kupovao doručak kad je neko ispaliodva metka u njega.

Stomak mi se zgrčio na ovo.

- Kad crtač završi skice, neka ih objave u vestima i pošalji svima na ulici, za to vreme proverite Mejsonove slučajeve, možda ima poklapanja i želim dvadesetčetvoročasovnu zaštitu za gospođu Mejson i Unu – Oliver naređuje.

- U redu.

- Ja želim da radim na slučaju – kažem.

- Ne, budi pored oca.

- Ne mogu samo sedeti.

- To je naređenje.

. . .

Dok čekam da mi operišu oca dobijem sliku napadača.

- Mogu li da pozajmim vaš kompjuter? – pitam sestru.

- Ne.

- Policijska posla – pokažem joj značku i sklonim se.

Znam očevu šifru, on ima najviše odobrenje u stanici zato se ulogujem i krenem da kopam po njegovim fajlovima i starim slučajevima.

- Porodica Klejtona Mejsona?

Ustanem kao poparena i približim se majci. Ne dišem.

- Izvadili smo oba metka i operacija je dobro prošla.

- Ali . . . – naslućujem ali.

- Prilikom pada gospodin je jako udario glavu, nažalost ima nateknuće.

- Šta to znači?

- Ne znamo tačno dok otok ne splasne, tada ćemo videti koliko je oštećenje.

- Koliko će trebati da splasne otok? – pitam.

- Nekoliko dana.

- Dani . . . a tata . . . kada će se probuditi?

- Nažalost nećemo ga buditi, to je veoma opasno za sada.

- Šta to znači? – pita moja majka.