Gospođica Đavolica

20.5K 878 131
                                    

- Helena Grejson! – začujem glas svog oca i trgnem se.

- Da tatice – nabacim anđeoski osmeh, mamin savet. Moja mama ima najbolje savete na svetu.

- Šta je ovo? – pokazao je rukom ka svom automobilu.

- Tata prilično sam sigurna da je to auto.

- Ne pravi se pametetna sa mnom, živim sa tvojom majkom dvadeset godina, znam kako ovo funkcioniše.

- Znaš tata zapravo priča je smešna.

- A jel?

- Da, ja sam bila odlično super parkirana ali kad sam krenula u rikverc zaboravila sam da imam drvo sa leve strane, otud ovo udubljenje.

- Kako nisi videla drvo?

- Dobro pitanje – zapravo gledala sam u super dupe nekog lika.

- Nemaš neki luckast odgovor?

- Ne, žao mi je tata.

- Olivere ostavi dete na miru, lupila je auto pa šta? Važno je da ne udara u ljude – moja majka me vadi.

- Ne udaram ljude mama.

- Znam dušo. Hajdete dolaze nam na večeru komšije.

- Koje tačno? – pitam.

- Robert i Klara.

- Moram da učim.

- Znao sam – tata progovara.

- Ti si slomila juče njihov prozor.

- Nisam namerno samo sam vežbala, lopta je sama odletela u njihovom pravcu – jeste da sam je ja usmerila ali nikad ne priznaj krivicu, još jedan mamin super savet.

- Šta ću da radim sa tobom? Svakog dana nešto novo.

- Vodim uzbudljiv život - kažem dok hodamo ka kući.

- O da, previše uzbudljiv za moje godine.

- Tata jednog dana ću promeniti svet.

- Znaš li šta je najgore dušo?

- Šta tata?

- To što ti verujem.

- Zašto je to najgore?

- Jer si ćerka Une Grejson.

- Mama je super zar ne? – zagrlim mamu.

- Jedna u milion – tata me zagrli i preko moje glave poljubi mamu.

- Šta da vam kažem? Srećni ste što me imate.


Kraj . . .  ili ne?

U svakom slučaju naletećemo na Unu i Mejsona kad budem pisala Gospođicu Đavolicu ali to neće biti ubrzo. Pozzzz

Gospođica DetektivOù les histoires vivent. Découvrez maintenant