Gospođica Detektiv

Ludi cimeri

I dalje sam ljuta na Olivera ali ne prigovaram dok me prati u stan, ako ništa onda bar možeda nosi moj prtljag.

Uđem u svoj stan i prvo što vidim jesu muške stvari na podu, zatim vidim ženske stvari koje nisu moje.

- Nije valjda . . . – zaćutim jer začujem glavove iz moje spavaće sobe.

- Aaaa,aaaa, aaaa! – žana je vrištala a Oliver je odmah izvadio pištolj.

- Lukaseeeeee!

- Spusti pištolj – kažem mu.

- Nećeš ga ti ubiti, ja ću.

- Mislio sam da živiš sama.

- I živim ali imam gosta.

- Kog gosta?

Oboje čujemo vrata i ugledamo golog Lukasa.

- Hej mala, nisam znao da imamo goste – krenuo je ka kuhinji.

- Ti nisi znao? Molim te reci mi da nisi jebao neku ženu u mom krevetu?

- Am, nisam – uzeo je jastuk i spokrio svoje međunožje.

- Nisi? A zašto sam čula ženu koja stenje i vrišti?

- Gledao sam porno film. Glasno.

- Lukase, jel to tvoja cimerka? - javlja se ženski glas.

- A ovo te pretpostavljam porno film zove?

- U moju odbranu rekla si da nećeš spavati ovde, da sam znao da ćeš doći ne bih dovodio ženske.

- Ženske? Koliko si ih doveo?

- Ova je . . . treća.

- Od sinoć si u mom stanu, kad si pre našao tri žene za seks?!!!

- Tri žene? – neka plavuša se pojavila na vratima moje sobe

- Lina . . .

- Nisam Lina već Luna – obrusila mu je. Žena se naljutila i sakupila svoju odeću u treptaju oka, ne toliko brzo ali je bilo brzo.

- Ne želim više da te vidim! – rekla je nadmeno i izašla iz mog stana.

- Ubiću te – zapretim mu.

- Ko će ti onda menjati sijalice?

- Želim da mi kupiš novu posteljinu, želim nov krevet u mojoj spavaćoj sobi, želim nov jastuk i da mi izglancaš stan ili kunem ti se upucaću te.

- Definitivno treba nešto da kresneš mnogo si nervozna.

- Molim?

- Kupiću ti nov krevet, i posteljinu, i jastuk. I jagode, kupovaću ti jagode svakog dana. Volim te – slegnuo je ramenima.

- O Bože! – viknem i krenem ka svojoj sobi.

- Una!

- Šta?

- Ne želiš da ideš tamo.

- Šta ste zaboga radili?

- Kaži mi šta ti treba i doneću ti.

Udahnem buboko.

- Prvo obuci neke pantalone.

Ovo je poslušao bez reči.

- Vau – čujem Olivera i okrećem se.

- Ne počinji.

. . .