Sedim ispred bolnice i plačem, ne mogu da uđem unutra, ne želim. Moj tata je tamo, leži. Duša me boli.
- Hej mala.
Okrenem se i vidim Lukasa, seo je pored mene.
- Odkud ti?
- Tata mi je javio, pomaže nekom Grejsonu.
- On je zamenio tatu.
- Jesi li dobro?
- Nisam – naslonim se na njega.
- Biće on dobro.
- Hoće zar ne?
- Naravno da hoće.
- Mora, on je moj tata.
Lukas je sedeo sa mnom dva sata i pokušavao je da me ubedi da uđem unutra, nije uspeo. Onda je otišao da vidi moju majku.
- Molim? – javim se na telefon.
- Jagodice.
- Rajane.
- Jesi li dobro?
- Ne.
- Šta nije u redu?
- Upucali su mi oca
- Isuse, kako je?
- U komi je.
- Tako mi je žao. Da li ti je potrebno nešto?
- Ne, ja samo . . .
- Una, tu sam za sve što ti je potrebno.
- Hvala Rajane.
- Da li želiš da dođem?
- Ne ali hvala – prekinem vezu i udahnem duboko.
. . .
- Još uvek sediš? – Lukas se vraća.
- Da.
- Onda ću sedeti sa tobom.
- Hvala na ponudi ali idi kući.
- Una . . .
- Molim te samo želim da budem sama.
- Ostaću.
- Znam Lukase ali ne želim.
- U redu, tvoja majka . . .
- Kako je ona?
- Isto kao ti. Sigurno ne želiš da ostanem.
- Da, molim te idi – ne želim da me gleda kako se raspadam.
. . .
Iako je bio mrak osetila sam kad je neko seo pored mene.
- Ne želim društvo – kažem suvo.
- Znam – progovara Oliver.
- Nije bezbedno da budeš na otvorenom, još uvek tražimo Lenarda Krosa.
- Molim te . . . idi.
Buljim kao idiot u vrata bolnice i gledam sve ljude koji ulaze i izlaze, Oliver sedi pored mene i ništa ne govori. I moja mama je sigurno tužna i možda ljuta jer još uvek nisam videla oca. Kao da je prizovem mislima ona me nazove.
- Mama – javim se.
- Dušo jesi li dobro?
- Da odlično sam ti?
ESTÁS LEYENDO
Gospođica Detektiv
HumorUna je mladi detektiv i jako želi da se dokaže u svom poslu, ali da bi pomogla prijateljici napravila je mali prekršaj. Zavela je pogrešnog tipa i ukrala mu nešto. Ne znajući da li je baksuz ili srećnica dobija da reši prekršaj koji je ona sama napr...
