Venčanica boje sudbine 🔚

11. Šta mi to radiš, moja veštice?

Adrijan Hill

Ona mene zajebava, a ja se ko poslednja budala zagrcnuo vodom. Nije mi jasno ni zašto je tu. Kad sam je video pomislio sam da sanjam. Nasmejala se na ovo i ja sam se namrgodio. Ustala je i sela blizu mene.

Ne, stvarno mi se sviđaš - Nisam još ni preradio njene reči kad me je nežno poljubila. Odaljila se od mene i gledala me bez reči. U trenutku kad je ustala i krenula da ide uhvatim je za ruku. 

Gde ti misliš da si pošla? - Upitam je i privučem skroz sebi. Zatim je poljubim. Ona mi uzvraća ali kako je krenula unazad saplete se i oboje padamo. Smejemo se ko budale dok oboje ležimo na podu.

Šta mi to radiš? - Upitam je potiho.

A, tek ti meni? - Rekla je to te me privukla sebi. Izludeo sam. Za njom, za njeim usnama, za njenim telom.... Uzeo sam je u naručje i uneo u sobu.

. . . 

Ujutru sam ustao i ona je bila pored mene. Nikad se zbog ni jedne žene nisam osećao ovako. Gledam je kako spava naslonjena na mene dok joj raščupana kosa svuda pada. I tako čupava i usnula je lepa, prelepa... Vidim kako se meškolji i poplako otvara oči. Ugleda mene i nasmeje se. Njen osmeh je čaroban. 

Lepo sam rekao.... - Kažem naglas

Šta si rekao? - Upita još pospanim glasom

Lepo sam ja rekao da me je moja veštica začarala. - Kažem kroz smeh

Koga bre ti zoveš vešticom? - Upita me ona praveći se ljuta ali je njen osmeh odaje. Ostali smo još malo zezajući se.

. . .

Nakon toga je rekla da mora da kupi haljinu za venčanje moje sestre koje se bliži. Naravno ponudio sam se da idem sa njom ali me je odbila. Ne znam možda mi se učinilo ali bila je tužna. Nisam je još pitao šta se desilo ono veče ali ne znam... Imam osećaj da mi nešto prećutkuje. 

Kako sam već kasnio na sastanak u firmi požurio sam i odagnao te misli bar na trenutak. Stigao sam u firmi i svi su čekali mene. Prvo sam ugledao Miloša. Dobro sam ga udario, zaključio sam jer je masnicu skrivao sunčanim naočarima. Tu su bili i ostali. Zatim sam bacio pogled na Dilana on je Dianin brat. Kad pogledam malo bolje i liče. Zatim njena majka i otac. Čoveče šta je sve uradila da pobegne od braka, da bi nakraju završila u vezi samnom. Nasmejem se na ovu pomisao pa sednem za sto.

Izvinite što kasnim. - Miloš je idalje ljut na mene. A bome ni meni nije drago što je tu.

Nema veze, ionako smo tek došli - Rekla je Marija, inače tako se zove Dianina majka

Tek došli već sat vremena smo ovde - Rekao je Miloš

Mi da, ti ne! Zaboravljaš da si došao pre pet minuta - Rekao je Dilan. Mislim da su svi primetili napetu situaciju između nas, kad se čulo kucanje na vratima.

Izvinite, ali ja ću da se uglavim - Rekla je moja sestra.

Treba ti nešto? - Ne liči na nju da prekida sastanak

Ne, ali biću tu u slučaju da se opet potučete. - I sad svi imaju onaj pogled koji je zapanjen. Došla je do mene poljubila me u obraz i sela do mene na stolicu.

Sastanak se nastavio tako što smo se Miloš i ja međusobno podbadali. A dad sam pretpostavio da će moja sestra pući, pa nisam pogrešio....

Dosta! Dosta za boga! - Gledali smo u nju

Desilo se šta se desilo! Dišite oboje! - Rekla je pa smo se mi koliko toliko smirili. Kad se završio sastanak ostao sam još za stolom jer me je Gospođa Diamond još uvek davila. A onda mi je zazvonio telefon. Diana je zvala. Rekao sam joj da sačeka i javio se.

Hej.

Hej, lepi.

Falim li ti već? - Upitam je sa osmehom nalicu ne mareći na to kako me gledao ona.

Jao ne znam tačno šta ću bez tebe! - Rekla je glumeći sarkazam. Drago mi je što je bolje volje nego juče.

Treba mi tvoja pomoć. - Rekla je

Znači ne bi me nazvala zbog nečeg drugog. 

Ma, daj gledaj počeću toliko često da te zovem da ću ti dosaditi. 

Dobro ajde šta ti treba.

Vidiš u pitanje je Miloš... - Kako je rekla njegovo ime prevrnuo mi se želudac.

Šta sa Milošem?! - Upitao sam malo oštrije.

Šta si se odma naljutio čim sam mu spomenula ime?

Nisam ljut....

Dobro bre, samo oću sa ga ostavim samog sa jednom devojko....

Kakvom bre devojkom? - Sad mi ništa nije jasno.

E to ti je duga priča.... - I tako mi je ispričala za Klaru. Poceo sam da se smejem. Totalno sam zaboravio da sam vodio razgovor sa nekim, pa sam rekao Diani da ću je nazvati posle pa ćemo se videti.

Izvinite.... Nastavite. - Rekao sam, a ona me je pogledala nekako čudno

Devojka?

Da... - Rekoa sam pa se nasmejao.

Misliš da sam preterala sa Dijanom? - Odakle sad ovo

Preterali? 

Terala sam je na nešto što ne želi i na kraju je oterala od sebe. Kad sam je videla posle toliko godina, ja.... - Žena je počela da plače.

Gledajte, ona je sasvim sposobna da se brine sama o sebi, ostvarila je svoj san. Možda joj neće biti lako da vam oprosti. Ali nećete znati ako ne pokušate... - Loš sam u davanju saveta

Hvala, neću te više daviti. - Rekla je pa je otišla. Nije ona nikad bila loša osoba. Samo se previše brinula da joj ćerka ne bude povređena na pogrešan način. 

Otišao sam do kuće da se spremim i vidim šta je Dijana spremila za Miloša. Iskreno ne bi bilo na njegovom mestu jer ne mislim da mu se piše dobro. Tako se nekako zlobno smejala da me je prošla jeza. A kad je spomenula venčanje na pamet mi je pala sahrana. Nisam znao da ume da bude tolikoo zlobna, ali kao što je ona rekla sve za njegovo dobro.... Od jednom mi više ne smeta Miloš. Jel sam to bio ljubomoran? Ma ne, ja... Ne...

# Još jedan deo. Pošto je ovo kratka priča. Isto kao ''Udata pre vremena'' neće imati puno nastavak. Ne znam tačno koliko ali još par sigurno.  Takođe imate priču ''OSVOJI ME'' koja će takođe biti na ovaj fazon, takođe bi trebala biti kratka pričica, pa pogledajte. ;)