Venčanica boje sudbine 🔚

10. Ne, mislim da mi se stvarno sviđaš

Diana Diamond

Nakon što nisam spavala maltene uopšte, zazvonio mi je telefon. Aleks je odlučila da se svi okupimo i popričamo o zarukama koje se održavaju za dva dana. Ona je presrećna i stalno blebeta o tome.  Imala sam još pola sata pa sam odlučila da nazovem Klaru i vidm šta je uradila po pitanju Miloša. Da nemojte misliti da sam na to zaboravila spremila sam mu.... Pa recimo iznenađenje.

Halo? - Javila se

I? Pobegao je? 

Kako pobegao? 

Kao da ga vragovi jure! - Počela sam da se smejem na ovo. 

Nije smešno! - Čulo se zvono

Ajde pričaćemo posle neko mi zvoni.

Uredu - Kaže pa prekinem i krenem ka vratima. Otvorim ih, a pred njima zadihan Miloš. 

Jure li te vragovi? - Upitam iz šale jer znam već šta se desilo.

Zaglibio sam.

Nemoj mi reći? - Podignem jednu obrvu. Kad sam nam skuvala kafu nije zaklapao o Klari. Znači pečen je. 

Imam samo jedno pitanje? 

Kad će venčanje? - Uzeo je jastuk i pogodio me. Pala sam na krevet smejući se, a on je počeo da me golica da me golica. Čula sam da je neko ušao ali verovatno je Aleks pa se nisam okretala. U jednok trenutku glavu sam pomakla na tu stranu i videla Adrijana. Od iznenađenja šutnula sam Miloša u nos nogom na šta se nasmejao i ako je do tada bio namršten. 

Jao, izvini nisam htela. 

Trebala si jače. - Rekao je Adrijan

Jako smešno. Šta ćeš ti ovde? - Miloš i on su već otpočeli svađu ali u tom trenutku su došli Ben i Aleks.

Oho već vidim da će ovo da bude veoma zabavno. - Rekla je Aleks te sela, a i Ben za njom.

Počela je da priča o sali. Prozrela sam da je to samo da opusti Adrijana, ali na njenu žalot i ona je to prozreo.

Uredu Aleks, da čujem šta? - Upitao ju je.

Hoću da novinari prisustvuju našem venčanju? - Adrijan i ja smo skočili

Molim? Zašto? - Poklopili su nam se glasovi. 

O bože šta vam je to su samo par novinara? Znaš ipak se jednom udajem! - Pogledala je u mene da je podržim ali samo sam odmhnula glavom.

Ma hajde razumem zašto me Adrijan ne podržava, ali ti Diana? Zar ne razumeš da želim da svi znaju za našu sreću.... - Pogledala me je kao da sam joj zadnja nada.

Zar ne postoji način da te urazumim?! - Upitao je Adrijan svestan da je nemoćan u ovom trenutku. Htela sam da prećutim ali nisam....

Reci mi da je to tvoja ideja, i da nema nikakve veze sa Benom i dovući ću ti najbolje novinare na svadbu. - Rekla sam a ona je zatreptala. Nakon toga je spustila glavu.

Problem rešen rekla da i nasmejala se Benu - Ali znala sam da neće prećutati, ne meni. Jer ko sam ja? Čak ni ne zna.

Sa vidim kako je došlo do onog poljupca.... - Rekao je a Miloš je pogledao u mene. Zagrizla sam unu sa unutrašnje strane i trudila se da upravo sada ne poludim

Poljupca? - Upitao je Miloš

Adrijan i ti, prosto pristajete jedno drugom - Nastavio je i nasmejao se. E ovog puta si stradao! Taman kad sam krenula da mu odgovorim Miloš je krenuo na Adrijana. Udario ga je i pocepao mu usnu.

Ti! Ako je samo povrediš mrtav si! - Rekao mu je dok ga je držao za kragnu videla sam da Adrijan kipti od besa i da će svakog časa da mu uzvrati.

Ali njoj je to bilo beznačajno nemoj da brineš! - Rekao je Ben i Adrijan je udario Miloša. Nisam htela da ponovim ono što je Ben rekao ali Miloš je kao stariji brat koji štiti svoju sestru tako da je to bilo najbolje rešenje da se ne poubijaju.

Miloše, ne monašaj se kao dete! Slučajno se desilo bilo je beznačajno! - Rekla sam to i uspela da ih razdvojim stajući između njih. Miloš se polako počeo smirivati, a Adrijan kao da je bio povređen. Ali čime? Da li sam nešto pogršno rekla? 

Adrijan se pokupio i izašao. Ostala sam sa Milošem. Ben i Aleks su ubrzo otišli. Miloš je još malo pizdeo, a onda kad se smrklop zaspao ko beba. Uvek je mogao da spava bilo gde, bilo kada. Čula sam da nešto mrmlja pa sam se bribližila da čujem.

Klara... - O ti si dobro zaglibio. Zatvorila sam vrata sobe i nazvala Klaru. Ubrzo je došla. Rekla sam joj samo da se potukao i da pripazi na njega. Uzela sam kaput i izašla. 

I dok postavljam sebi pitanje gde sam krenula već i sama znam. Idem njemu. Adrijanu. 

Stojim ispred njegovih vrata i pitam se koliko ću dugo još ovde stojati. Jer već jedno dvadeset minuta stojim ovde sigurno. 

Dobro... - Pozvonila sam na vrata. Ništa. Opet sam pozvonila ništa. Možda spava. Ipak je skoro ponoć. E pa ima da ustane. Stisla sam zvono i ne puštam. Čujem korake i prestanem zvoniti. Vrata mi otvara Adrijan. Samo što ne poskočim kad mu vidim usnu koju nije očistio. Izgleda loše.

Diana? 

Ovaj... ja... Vidiš.... Mogu li ući? - Spetljala sam se totalno. Smiri se!

Ustvari ući ću svakako! - Rekla sam te prošla pored njega.

Nije meni problem što ćeš ući možda će biti Milošu? - Nasmejm se na ovo te preokretem očima. 

Gde ti stoji pribor za prvu pomoć? 

Šta će ti? 

Jesi li se pogledao u ogledalo? - Pitam ga

Ne. Zašto?

Onda ne znaš zašto mi treba. - Kako mi nije hteo reći sama dam je našla. 

Nije to ništa strašno. Ne mora...š - Stisla sam malo jače 

Izvini.... - Rekla sam brzo

Uredu je - Polako sam završila. Kad sam ga pogledala u oči srce mi je preskočilo. Ma koga lažem već celo vreme brzo kuca. Jer ovde postalo vruće, ili je do mene? Nasmejala sam se sam sebi.

Šta je smešno? - Od baš i nije bio najbolje raspoložem. Kako sam mogla ono da kažem. Uzeo  je čašu vode.

Sviđaš mi se - Rekla sam. Zagrcnuo se vodom. 

Jako smešno. - Nasmejala sam se na njegovu namrgođenu facu. Ustala sam i došla do njega

Ne, mislim da mi se stvarno sviđaš. - Rekla sam to te pažljivo spustila svoje une na njegove....