Venčanica boje sudbine 🔚

14. Nema ti više spasa od mene

Slušao sam je šta priča i srce mi je brže lupalo. Jer, ja nju volim. Volim sve na njoj, volim način na koji se smeje, na koji me tera od sebe govoreći da je oštećenja i da me nije dostojna i ako to nije tako. Volim i način na koji me privlači sebi jer me želi uz sebe bez obzira na sve. Volim moju vešticu.... 

Moje misli je prekinuo glas onog kretena, kad ju je pribio uz zid. Nisam više mogao da slušam i uleteo sam. Dobro sam ga prebio dok je Diana samo stojala uza zid. 

Ako priđeš bilo kojoj od njih dve na dva metra biće loše! - Tek tad se pribrala i izvukla me iz stana. Ćutala je dok smo silazili. Vožnja je takođe prošla u tišini. 

Kad smo stigli u zgradu moje sestre odlučio sam da razbijem tišinu. 

Zašto mi nisi rekla?

Ja... Nisam htela da joj kvarim sreću.... Mislila sam da se promenio da je voli... Ja... Tako mi je žao. - Počela je da plače, nisam više izdržao. Privukao sam je sebi u zagrljaj. Moja veštica je plakala.... A meni se srce slamalo. 

Nije bitno, biće bolje... - Rekao sam u nadi da je utešim

Tako mi je žao... - Rekla je jedva čujno, jecajući.

Uredu je, ššš. Prošlo je. Voliš li ga još? - Čuo sam šta je rekla ali opet...

Ne! - Rekla je bez premišljanja.

Sve drugo nije bitno veštice moja. Jer ja tebe volim. - Ukočila se na sekund, ali onda se još više privukla u moj zagrljaj. 

Nemoj me tako zvati.... - Rekla je dok je smrckala. Nasmejao sam se na ovo i konačno njoj izvukao osmeh. Pustio sam je iz zagrljaja i baš kad smo krenuli da ulazimo i vidimo kako je moja sestra začuo se smeh. Nije nam bilo jasno pa smo provirili. 

Znala sam! - Rekla je Diana tiho. 

Šta si bre znala? 

Ma pogledaj ih! - Moja sestra se u životu nije tako smejala kao sad, a moj drug pa ni on nije bio ništa bolji. 

Kako? - Upitao sam začuđen. Zar nije ona pre pola sata plakala zbog Bena?

Rekla je da je kreten! - I sad sam se nasmejao. Nisam mogao da se suzdržim. 

Jesi ti to za mene nekad pomislila da sam kreten? 

Em.. Ja, ne! Mislim... ne.... - Nasmejao sam se glasnije i moja sestra i moj drug su nas primetili. 

Šta to radite!? - Upitala je panično moja sestra dok je slučajno gurnula mog druga sa stolice koji je poljubio pod. Suzdržavamo se maksimalno da se ne nasmejemo. A ja mislio Ben, pa Ben!

Upoznao sam Karlosa sa Dianom. Međutim Dijani je zazvoni telefon. Bilo je već deset sati ujutru. Vreme je brzo prošlo. 

Halo? - Javila se i napravila čudnu facu kad je začula glas. Šta je sad?

Nisam... Ne... Čekaj... Ne mogu da dođem... Pa tako mislim.... Nije namerno..... - Gledali smo čudno u nju

Mislim ono jeste bilo, ali ne i ovo..... Miloše.... - I onda sam se setio. Pa mi smo ostavili Miloša i Klaru zaključane u sobi. U jednom trenutku je odaljila telefon od uveta i svi smo čuli.

Dijana kunem se ubiću tebe i tvog takozvanog kretena od dečka, ako se ne pojaviš ovde i ne otključaš vrata! - Izderao se, a Dijana je napravila ups facu.

Poslaću nekoga. - Brzo je prekinula

Šta ovo bio? Imaš dečka? - Moja sestra kao da malopre nije plakala, ne razumem ovo ali ako je njoj dobro i meni je dobro. 

Miloš je malo ljut.... 

Ma zajebi Miloša, ko je taj dečko!? - Upitala je uzbuđeno dok je moj drug prevrnuo očima. O, pa on ni ne sluti da sam taj dečko ja. 

Vidiš....

Ma pričaj!? Neće te pojesti! 

Adrijane? - Upitala je upitno moje ime. A ja odlučio malo da se izezam

Da, Diana koje taj dečko? - Namrštila se, ali se onda nasmejala.

Jao nećeš verovati koje je moj dečko kreten! - Otvorio sam usta. Pa što sam tražio to sam dobio.

Jao bre već opiši mi ga, pokaži sliku, nešto? Ma bričaj brže!

Ma nema se šta reći kreten. Ne znam gde sam ga pokupila, majke mi....

A jel? - Ubacim se

Da...

Nemoj da te tvoj dečko, kreten malo ispljeska po zadnjici! - Rekao sam praveći se ljut. Karlos i moja sestra ništa nisu svatili. 

Vidiš, rekla sma da je kreten! - U tom momentu moja sestra je raskolačila oči, dok Karlos očigledno još nije kontao. 

O Moj bože! - Skočila je i zagrlila je. Karlos je napravio zbunjenju facu. 

Pa dobro ja sam kreten, ti si veštica. - Rekao sam, a tek onda se u Karlosoboj glavi upalila lampica. 

Zezaš? - Odmahnuo sam glavom. 

. . .

Diana Diamond

Miloš je vraški ljut zbog onog što sam radila. Nije pričao samnom dve nedelje, ali sad je sa Klarom i ustvari priznao mi je da je zahvalan. Karlos i Aleks su zajedno i nije košto je bilo sa Benom, jače je. Ben ume da smuti ženski um ali nikad da dopre do srca. Ustvari, samo ga zagolica.... Ali samo toliko.... Jer iskreno ja još uvek nisam izgovorila one dve reči naglas Adrijanu. On je meni rekao da me voli ali ja se osećam dužnom. 

Uf da me bar ne drma ovaj virus. Osećam se malaksalo. Adrijan mi je danas pisao ali nisam mogla da se vidim sa njim je sam pokupila virus, ma viruščinu. Mislim da će mi vece šolja postati najbolji prijatelj. Miloš me je jednom obištao, kao i Diana.... 

Bilo je veče i čulo se zvono na vratima. Bio je to Adrijan. Napolju je pljuštala kiša, a on je bio u odelu lepo, obučen i mokar do gole kože. 

Bože uđi, prehladićeš se! - Rekla sam te je ušao. Izgledao je ljut. Šta sam sad uradila?

Ti si jedna veštica! Sve pokvariš... - O da, nešto sam sjebala. 

Šta, pričaš? - Daj, Diana prelistaj... Šta si sjebala, pa se vadi kako znaš. Uf, pa ništa mi ne pada na pamet!

Sve sam jebeno isplanirao još pre mesec dana.... I ti me onda otkantaš. 

Jel ovo što se nismo videli popodne? - Upitala sam. 

Da... Sa tobom ne postoji savršen trnutak.... - Prekinem ga

Idem po peškir... - Krenem ali me povuče.

Stoj tu! - Osećam se ko dete kad nešto zgreši. Gledam ga okicama, da mi se bar sažali.

Ne gledaj me tako! Neće pomoći... - Pa bar sam probala

Pošto sa tobom jebeno ne postoji savršen trenutak. - Klekne ispred mene. Otvorila sam oči.

Diana Diamond, moja veštice. Oćeš li se udati za mene? 

Da - Viknem. Stavi mi prsten te me poljubi. Povuče me sebi i tako mokar me zagrli. 

Ne, neću da se kupam. - Rekla sam kroz smeh.

Nema ti više spasa od mene.... - Rekao je te me poljubio. Mada mislim da njemu više nema spasa od mene....

# Nije kraj.... Biće u sledećem nastavku x'd