Venčanica boje sudbine 🔚

12. Nevolje u vikendici

Diana Diamond

Ne znam nekad mi se čini da je život tako okrutan do te mere da ne zna za granice. A u sledećem trnutku ste toliko visoko da ni ne mislite na pad. Ali on se uvek desi.... Zato i ako se osećam lepo sa Adrijanom, bojim se. Bojim se da ću pasti. Ali najviše od svega bojim se da ovog puta neću ustati. 

Odbacila sam te misli i spremila se. Dok čekam Adrijana kojem sam objasnila plan. Zovem prvo Klaru. Nakon našeg razgovra, pristala je da dođe. 

Naravdno ona misli da je tako da se Miloš i Adrijan ne potuku, ali ustavari pametnija sam ja od toga. 

Samo mi nije jasno kako su se za jedno jutro uspeli posvađati.... Zovem Miloša.

Hej, lepotice - Javlja se

Moramo  ozbiljno da pričamo.  - Moja ozbiljnost je na nivou jer se suzdržavam od smeha. Dobro je pa me ne vidi.

Nešto se desilo? 

Želim da te upoznam sa svojim dečkom.... - Tišina, mislim da je zatečen.

Super, ja... Jedva čeka.... - Mislim da je više uzbuđen nego ja. Sad mi ga je malo žao...

Videćemo se u osamnaest časova. Moja vikendica, uredu? 

Da, vidimo se - Poklopim i onda se nasmejem. Čujem zvono pa krenem da otvorim. Naravdno Adrijan. Poljubim ga, a on mi uzvrati.

Dakle jel smo spremni? - Upita me

Naravdno - Osmehnem se te ga povučem za ruku.

. . .

Vikendica je lepa. Kupila sam je zbog svog mira. Kad mi dosadi buka u gradu došla bi tu, sela na drvenu klupicu i gledala u prelepu prirodu. Bila je stvarno lepa, a tek noću kad svezde popune nebo oduzimala je dah. 

Povukla sam Adrijana unutra znajući da je Miloš već tamo i da me čeka sa Klarom. Provirila sam proz prozor i videla ga kako sedi na jednoj strani, a ona na drugu. Dobro dokle? Ako sam rekla da mi je žao zbog onog što sam mu spremila više uopšte nije. Pogledaj je kao tužna srna, a on ništa.... 

Otvorim vrata ni malo nežno. Miloš ustaje i kad ugleda Adrijana namršti se. A kad ugleda naše ruke spojene kreće ka njemu. O, pa nisam ovo planirala....

Diana bolje reci da nije onako kako mislim jer ću ga upravo zadaviti!  - Vidim Klaru kako ustaje i hvata Miloša ali on je gurne ge ona zamalo ne padne. E sad si najebao!

Tako je kako misliš! I uopšte me nije briga! - Govorim ja dok Miloš seva očima na Adrijana

A sad ako ne želiš batine od mene sedi da lepo porazgovaramo. - Naš lep razgovor nikako nije išao, a kako se smračilo odlučila sam sprovesti plan u delo.

Meni se spava, umorna sam od vas.... - Rekla sam te ustala. 

Idi spavaj lepotice - Rekao je Miloš ni nesluteći da sam trenutno đavolica, a ne lepotica.

Idemo, Adrijana? - Upitam ga i pružim ruku, a Miloš na to ustaje i uhvati moju ruku

Gde si ti sa njim pošla!? - Povisi malo glas, a ja se suzdržavam da se ne nasmejem.

Pa da spavam, gde drugde? Jao Miloše šta ti je? - Pravim se ja luda, a on kipti od besa.

A, ne ima toliko soba u kući... Nećeš sa njim spavati.

Miloše, nisam bila dugo ovde čiste su samo dve sobe. Tvoja i Klarija i Adrijanova i Moja. - Gleda on mene pa sve mislim da moli boga da kažem da ga samo zajebavam.

Neka onda ti i Klara bude u istoj sobi, a ja ću sa njim. 

I nećete praviti probleme? - Ovo je znak da se Adrijan uključi.

Samo ću mu razbiti glavu u jednom trenutku nema brige. - Kaže pa se nasmeje 

Kao  da sam ja srećniji 

Ne nemože tako ja neću moći spavati misleći da će te se vi potući! - Jadna, ja. I onda pogledam Klaru koja sve ovo samo prati. 

Znam Miloš i ja ćemo biti u sobi, a Adrijan i Klara. Mislim svako na svoju stranu nije ništa strašno. - O nije, ali biće! Zlobno se smejem u sebi.

Uredu! - Kaže Miloš, a Klara samo klimne glavom. I kako je veče palo uđemo u sobe. Na ulasku namignem Adrijanu. Legnem i onda počnem da se vrtim. 

A, ne ja nemogu spavati sa tobom!

Ma šta ti je sad? - Upita me pospano Miloš

idem prošetati 

Jao, idi nevoljo! Što dalje.... - Izađem ja iz sobe i tamo me čeka Adrijan. Maše mi Klarinim telefonom. Čekali smo malo a onda sam otipkala poruku Milošu.

Jao Miloše.... Mislim da su Adrijan i Diana sada u mojoj sobi bojim se ući. Mogu doći kod tebe? - Nije prošao ni sekund Miloš izleće iz sobe i uleće u susednu. 

Sad ću da te ubijem! - Ovo je verovatno bilo namenjeno Adrijanu. I dok ja zaključavam vrata njihove sobe i smejem se. Adrijan me gleda nekako čudno.

Šta? - Upitam ga

Nadam se da nikad neću nešto zabrljati jer iskreno mislim da mi se onda loše piše. 

Sve je dobro dok to znaš.... - Rekla sam te ga poljubila. Ali naš poljubac je prekinuo Milošev glas

Diana! Pusti me odavde, ne ponašaj se kao dete! - Oho sad se setio da nisam dete? Dok su bile one njegove bila sam dete, sad odjednom nisam!

Želim ti lepo provedenu noć! - Viknula sam te smo ja i Adrijan izašli napolje. Spustila sam ćebe na zemlju i legli smo. Bila sam u njegovom zagrljaju. Iskreno više sam gledala njega nego zvezde, dok se on samo smešio jer je svatio šta radim. U jednom trenutku se podigao i nagnuo na mene. Poljubio me je, nasmejala sam se između poljupca kad je počeo da mi  skida majicu. Nakon što ju je skinuo ostavio je poljupce na mom vratu. Čulo se zvono njegovog telefona.

Ko ga jebe! - Rekao je nastavljajući da me ljubi dok sam se ja smejala. Međutim neko je bio uporan i odmakao se od mene pa se javio. A kako je skočio videla sam da se nešto dešava. Rekao je da odmah dolazi pa prekinuo.

Šta je bilo?

Aleks, nije dobro.... 

# Evo ga nastavak. Konačno vikend.... Bližimo se kraju samo da kažem. ;) I da pišem novu priču koju još nisam objavila. Skoro sam je celu napisala i predviđam da ću do kraja meseca skroz da je završim pa ću je odjednom ili iz dva, tri puta izbaciti celu. :)