Venčanica boje sudbine 🔚

9. Jednom ološ od čoveka, uvek ološ od čoveka.

Nakon što sam se sredila, otišla sam kod Miloša. Sela na kauč i čekala da krene prvi. Mislim da se izvini ili šta već, ili bar da pita šta ga zanima. Verovatno će biti Ben, pa možda spomene Adrijana. Mada neverujem da će spominjati Adrijana. Ali zašto je tako besan dok gleda u taj njegov telefon?

Izvoli - Pruža mi telefon. Gledam u sliku Adrijana i mene. Naslovnica nekog tabloida ili čega već. Podignem pogled ka njemu.

Čitaj! - Naredi mi pa krenem čitati naglas.

Adrijan Hill i misteriozna gospođica su pokupili svu pozornost publike. Njihov utonjeni autfit i strast koja se vidi iz dale su ih odali. Da li je konačno neka uspela da zavgede ovog zavodnika. - Pogledam u Miloša koji je besan kao ris. 

Novinari, pišu svašta. Mada baš smo dobro ispali na slici.... 

Mislim ja sam ispala dobro na slici on se nikako ne uklapa tu! - Kako je namrštio facu ispravim se. Nastavim da čitam.

Nešto više o misterioznoj gospođici u sledećem izdanju. Pa dobro jel ovo toliko problem? 

To jeste probelem. Nego gde ti je telefon? 

U torbici. Zaš...t.. - I onda svatim zašto me je pitao to.

Dakle šta je ono bilo? - Daj smisli sad nešto pametna

Izgubila sam se....

I završila u njegovom stanu.

Ne! Nisam gledala kuda idem i izgubila sam se. Zvala sam te na telefon ali nisi se javljao. Onda me je Adrijan pozvao i rekla sam mu da nemam pojima gde sam i došao je po mene. Zaspala sam na putu pa me je odvezao kod sebe.

Ah... Izvini bio sam na sastanku. 

Ma nema veze...

Nego, Ben? - Upitao je nekako tiho

Misliš li da će biti srećna sa njim? - Da li se možda promenio? Možda je stvarno voli, a ja bi onda ispala tuka i sve im to pokvarila. Ne mogu to...

Sve dok mu tako odgovara.... 

Ali možda....

Jednom ološ od čoveka, uvek ološ od čoveka. 

Šta treba da radim? - Upitala sam više samu sebe nego njega

. . .

Nakon našeg razgovora Miloš i ja smo se vratili u normalu. Miloš je kao stariji brat. Uvek zabrinut za mene. Ah.. Šta ću sa Adrijanom? Toliko sam izlagala Milošu za njega da ne znam da li sam sve pohvatala. 

Došla sam do stana i gledala gde mi je ključ ali nije ga bilo. Otvorila sam vrata i provirila. Aleks i Ben su bili tu.

Hej, stigla si! Čekali smo te.

Da, Miloš....

Jel te izribao?

Uf, ne želim da ponovim ovo. - Nasmejala sam se od olakšanja što smo završili razgovor. Sela sam pored Aleks.

Uskoro ćemo imati zvaničnu veridbu. Ne mogu da dočekam. - Nasmejem se jedva

Diana, tako se beše zoveš? - Upitao me je Ben. Da li stvarno može biti toliki gad?

Da, ti si  Ben. Ne moj se čuditi što sam ti odma zapamtila ime Aleks ne prestaje da brblja o tebi! - Kažem korz osmeh.

Ma daj,, nije istina da toliko pričam o njemu. - Podigla sam obrvu.

Dobro, pričam! Ali kad ti nemaš nikog! Daj nađi si nekog pa nećeš imati za šta da me optužuješ! - Nasmejem se na ovo

Dijana, zat ti i Adrijan niste zajedno? - Ko iz vedra neba opet je dobio onaj njegov zabavljen ali isto tako i pakostan osmeh. Suzila sam oči.

To verovatno kažeš zbog naslovnica svugde su.... Ne verujem kako su se utonili. - Rekla je nasmešeno Aleks

Ne ne kažem zato. Mislim prekinuo sam vaš poljubac pre neki dan. - Uvukla sam vazduh u pluća i suzdržavala se da ga ne zveknem tako da mu ni najbolji doktori neće spasiti možak, jer ću ga spljeskati!

Molim!? - Poskočila je Aleks

To je duga priča. O kojoj ne bi sada! - Rekla sam i suzila oči u njegovom pravcu. Ne traži samnom rat!

Vi, vii! O moj bože! Kad ćete se venčati!? - I ona skače od sreće.

Ne preteruj to je bio samo poljubac. Desio se slučajno i bio je beznačajan. - Rekla sam ladno i tek tada svatila da je on to i hteo da čuje. Da su mi posle njega svi beznačajni. Manje vredni. Oni drugi. Lepo je Miloš rekao jednom ološ od čoveka, uvek ološ od čoveka. Aleks se malo snuzdila ali razumela je. Njen brat i ja nismo jedno za drugo. Jednostavno nismo!

Nakon razgovora o njihovoj veridbi, otišli su. Bacila sam se na krevet i moje misli su otišle na poljubac mene i Adrijana. O divno! Zar i iz glave ne mogu da ga izbacim? On je kreten! Kreten! Kreten! Samo ti to ponavljaj možda naučiš napamet!

Kako sam videla sa meni nema sna ustala sam iz kreveta i otišla do kuhinje. Skuvala sam kafu. Zatim sam izašla na terasu i gledala u nebo. Dok sam gledala moje misli su lutale. Ali nekako bi se svaka moja misao završile na njemu. Adrijan.... Hmmm.... Šta je tako posebno kod njega? 

Adrijan Hill

Ne razumem njeo ponašanje. Ta vetica jedna! Ma ne pomaže kako god da je nazovem samo o njoj mislim. Umesto da spavam ja se bakćem njom. Video sam sliku u novinama. Video sam je na internetu. Vesti na teveu. Ljudi u prolazu koji o tome pričaju. Zar nigde nemam mira od nje? Čak sam i izradio jednu sliku. Za uspomenu? Šta mi je uradila. Bacila je neke čini definitivno! Začarala me veštica. Kako smešno. Mene je osvojila jedna veštica. Ma o čemu ja to?! Nikog ona nije osvojila! Teš sebe. Govori mi moja potsvest ali nastavljam po svome. Nikog ta veštica nije osvojila!

Otišao sam do svoje sobe i legao. Ne san mi nije išao na oči. Jednio sam mogao da vidim nju. Čak i kad bi sklopio oči video bih je kako se lepo smeje. Kad smo kod njenog osmeha. Nije mi jasno zašto ta drska veštica u zadnje vreme stalno plaače? Ali saznaću. Sutra. Tako da što pre zaspem pre ću ustati. Okrenuo sam se na strani i ako ne tako brzo ipak sam uspeo zaspati.... 

# Evo ga novi deo. Uživajte. ;)