Venčanica boje sudbine 🔚

3. U šta se uvali...

I tako se nalazim ispred firme njenog brata i svatam da je sve ovo jedno veliko sranje. Usput mi je objasnila da su se tri najveće građavinske firme sastale da se dogovore oko dobrotvorne večere. I konačno sam svatila ko je Adrijan Hill. Mislim da ću samo pogoršati situaciju. Eh Miloše trebao si mi reći!

Još malo i tu smo - Haos! Šta sad da radim?! Pratim je kroz hol firme i smišljam plan kako da pobegne. Kada čujem dernjavu prepoznam Milošev i Adrijanov glas. Čudno je kad neko nadjača Miloša. Dobro Diana udahni i samo hrabro. U tom trenutku je otvorila vrata i ugledala sam besnog Adriana.

Šta ti radiš ovde?! - Čoveče ala mi ide na živce. U trenu zaboravim na moje roditelje, brata koje sam ugledala uživo nakon toliko godina. Te se nasmejem.

Pa kao Miloševa pratilja i desna ruka imam i ja neka prava. - Pošto smo pričali sa vrata ušla sam unuta i uzela sliku dekoracije

Ovo je tako prostački....

Jel ti to kažeš da nisam dobro izabrao?! - Prodere se. O sad ćeš da vidiš kako se dere.

Kažem da je tvoj izabir dovoljno dobar za sahrane! I nemoj se derati to mogu i ja! - Tek sam se sad okrenula i pogled mi se susreo sa roditeljima i bratom. Gledaju u mene ne verujući da sam to ja.

Dobro, dobro... - Mislim da mu je samokontrola veoma loša. U tom trunutku moj brat Dilan je ustao i došao do mene.

Diana? - On je ustvari samo marioneta roditeljima. On je najmanje kriv. Nije ništa uradio. Ne, ipak je kriv. Baš zbog toga što nije uradio ništa. Nekad je i to dovoljno....

Molim? - Odgovaram ledeno, hladnim glasom.

To si stvarno ti! - A ko bi bilo?

Poznajete se? - Izgleda da je spusto lopticu

On mi je brat - Kažem te produžim i sednem pored Miloša.

Dobro došla lepotice - Kaže te se nasmeje.

Bacila sam pogled ka Aleks koja je sklapala kockice te sam joj pokazala da sedne. Uradila je to, a onda je nastala tišina. Ne znam odakle mi ova snaga ali eto... Prelistavala sam katalog sa dekoracijom i našla poprilično lepu dekoraciju. Miloš mi je pričao kako svake godine izgleda sala de se događaj održava. Pa vreme je da dodamo malo elegancije i boje. Mislim, čisto belo? Kakav mu je to ukus i zašto svi ćute kao zaliveni?

Šta kažete na ovo?

Ne - Šta ne?

Molim?

Rekao sam ne, ostaje isto. - Moja da je nazovem majka je ustala

Uredu, biće kako vi kažete - Ma, molim?

Pokušava te da kažete da vam se ovo sviđa?

Da, izgleda super. - Podigla sam obrvu

Da glasamo? - Nadam se da ima pametnih ovde

Da, bato ajde da glasamo - Bar me neko podržava

Uredu... - Pristao je

Dakle ko je za moj predlog? - Digli smo ruku Aleks, Miloš, moj brat i ja. Dok su spušteni otali moja mama, tata i Adrijan.

Četiri na tri, znači moj predlog se usvaja - I upravo besni

Sastanak je završen izađite! - Krenula sam da izlazim ali me je uhvatio za ruku i povukao sebi.

Šta je?!

Ti ostaješ! - Još mi i naređuje. Izludeće me! Miloš me je pogledao, samo sam mu klimnula glavom. Kad je zatvorio vrata, ostavio mene i njega same. Istrgla sam se iz njegove ruke

Da čujem?

Dakle ti si ćerka... - Prekinem ga

Da, šta te još zanima? Mislim nije da nemam pametnijeg posla?

Drska si. Znaš li ko stoji ispred tebe?

Znam! Pusti me da ja organizujem dobrotvornu večeru!

Molim?

Čuo si! Znam ko si i znam da nemaš kome da poveriš tu večeru. Lično ja sam slobodna i da se pohvalim, osoba sa stilom sam. U svakom slučaju biće bolje nego tvoja ideja - Ne znam ni sama zašto sam ovo rekla. To mora da je zbog Aleksine priče. Imam i ja posla do guše... Morala je da mi ispriča to... Ahhh dobro sad! Šta je tu je!

Uredu - Nasmejala sam se. Te mu pružila ruku.

Imamo dogovor - I on se nasmejao. Ovo je prvi put da vidim njegov osmeh. Tako je prelep. Osmeh... Nikako on...

Onda idem - Rekla sam te izašla. Ovo je bilo čudno. Aleks i Miloš su stajali ispred

Nije bilo vike, dreke, letenja stavri.... - Upitala je bojažljivo

Ajmo, imam puno posla... - Pokazala sam Aleks da krene

Kakav posao? - Upitao je Miloš

Organizujem dobrotvorno veče

Molim? - Oboje su rekli u glas

Šta vam je?

Dopustio ti je da je organizuješ?

Da, što ne bi?

Uredu... - Danas su svi čudni. Ili mi se samo čini?

Krenula sam sa Aleks u kupovinu. Kad sam kupila sve sitnice koje sam mislila da su potrebene. Otišla sam da poručim onu dekoraciju. Trebalo bi do sutra da bude gotova. Pa skoro ceo dan je tako prošao u jurnjavi tamo, vamo. Pozvala sam Aleks da prespava kod mene. Rado je prihvatila i tako sad pijemo kafu i razgovaramo. Priča mi o svom vereniku.

On je glumac, nije nešto bogat. Moj ga brat ne gotivi. Ustavri u nekim trenucima mislim da bi mogao da mu otkine glavu. - Nasmejem se na ovo.

Iz ličnog iskustva ja bi svim glumcima otkinula glavu - I rekla sam to naglas

Ličnog?

Nije bitno.... Nego kad je vaše venčanje? - Vešto menjam temu

Sledećeg meseca - Sva je problistala. Mora da ga baš voli

Ovaj... Šta si uradila da je moj brat odlučio da ti poveri dobrotvornu večeru?

Zar je to toliko posebno?

Da! - Ko iz topa

Moj brat nikad nikom ništa ne poverava. Nikom ne veruje. Već sam ti to rekla. Naši roditelji su živi dokaz za to. - Ispričala mi je kakvi su im roditelji bili. Otac im je bio nasilan, udarao bi njihovu majku i njih i ko zna kakve još grozne stvari im je radio. Njihova majka ih je uvek branila. Adrijan joj je verova ali onda ih je napustila. Ostavila ih je sa.... takvim ocem. Rekla je da od tada ne veruje ljudim ni trunku. Sve zaposlene u firmi proverava, i ako nađe najmanju gršku. Ne bi bio u koži onog ko pogreši. Zato sve radi sam.

Ali ipak, ovo je samo bezazleni posao...

Ne, ta dobrotvorna večera mu znači. Ako je neko saboritra bila bi katastrofa. Sveke godine se prikupljaju sretstva za decu ugroženu od nasilja. Moj brat se lično brine za to.... - U šta se uvali....

Ne pomažeš mi uopšte...

Samo diši i već si uradila veći deo. Biće dobro - Progutala sam knedlu u grlu. Bolje mi je da bude dobro....

Krećem sa izbacivanjem, uživajte....