Ulazim u stan te bacam ruksak na kauč.
"I znači imaš prazan stan par dana."-Tea dobaci ulazeći odmah posle mene.
"Kao što vidiš,da."
"To je super,mogli bi smo žurku organizovati."-predloži.
"Ne,nema šanse.Susjedi bi istog trena nazvali policiju i mama me više nikada ne bi ostavila samu onda."-bacim se na kauč.
"A baš si bezveze."-puhne.
"Neka sam,želim biti mirne glave."
"A šta ti je sa onim bratom?"-upita me.
"Kao prvo,nije mi brat.Kao drugo,što s njim?"-pogledam ju.
"Ma ništa,dobar komad."
"Tea,mani se ćorava posla."-podignem obrvu.
"Okej,okej.Bože kako reaguješ da te ne znam pomislila bi da si ljubomorna."
"Ja ljubomorna?Ne,buraz zašto bih bila?"-ispravim se u sjedeći položaj.
"A ja samo kažem da bi pomislila,ne kažem da si ljubomorna."
"Dobro,mijenjaj temu molim te."-nervozno kažem.
------------------------------------------------------
"Ne zaboravi mi poslati slike."-kaže Tea na izlazu.
"Neću,ne brini.Evo čim uđem šaljem."-nasmijem se.
"Okej vidimo se,bok."
"Bok."-uđem i zatvorim vrata.
Sjednem na kauč i razmišljam što bih mogla raditi.
Gladna sam ali mi je jako mrsko skuhati nešto ili otići kupiti.
Na brzinu se presvučem u neki pamučni šorc i običnu bijelu majicu kratkih rukava.
U sljedećem trenutku začujem zvono na vratima.
Ustanem se i krenem prema vratima,sigurno je Tea.
"Što si zaboravila?"-otvorim vrata i kažem.
"Ništa nisam ZABORAVILA."-kaže i nasmija se.
"Matija?Otkud ti?"-upitam ga.
"Sjećaš se zadnje poruke moje?"-kaže ulažeći u stan.
"Nadam se da si gladna."-kaže te podigne vrećicu vriž sebe.
"Umirem doslovno."-nasmijem se.
"Eh onda idemo jest."-kaže te se uputimo ka dnevnom boravku.
Sjednemo te nam donesem tanjure.
"Hoćeš nešto za pit?"-upitam ga.
"Kupio sam nam kolu u meku ali dok sam dosao do ovdje ugrijala se,imaš pivo?"-upita me.
"Ne znam,provjerit ću."-kažem te se uputim ka frižideru.
"Imaš sreće."-kažem te pred njega stavim flašu piva.
"Kako si znao gdje živim?I zamisli da mi je mama doma".-upitam ga.
"Imam ja svoje izvore,mame ti nema doma narednih dana."-kaže.
"Kako znaš?"
"Fino.-kratko odgovori
Zavalim se u fotelju te uzmem daljinac kako bih našla nešto zanimljivo za gledati.
"Šta tražiš?"-Matija me upita.
"Nešto za gledati."-kažem.
Nagne se i privuče fotelju do sebe te mi uzme daljinski iz ruke.
"Gledaj mene."-tiho kaže te me poljubi.
"Ti mi nisi zanimljiv.-našalim se.
"A je li?A bio sam ti zanimljiv do prije par dana."-kaže.
"Ma činilo ti se."
"Isto kao što mi se učinilo neki dan da stenješ ispod mene?"-zlobno se nasmije.
"Ne znam o čemu pričaš."-okrenem glavu u stranu kako se ne bih počela smijati.
"Ne sjećaš se je li?"-upita me.
"Ne."
"Pa hoćeš da te potsjetim?"-kaže te svoje prste stavi na moju bradu i okrene me prema sebi.
"A ti bi to htio?"
"Pa da se sjetiš malo."-slegne ramenima.
"A kako bi me to potsjetio?"-izazivam ga.
"Pa samo ću reći da se nadam da su ti zidovi debeli u stanu."-kaže.
"A je li?A zašto?"
"Zato što kada te potsjetim ima da stenješ i za prošli i za ovaj put."-kaže na što ja nesvjesno zagrizem usnicu.
"Ne radi to Petra."-kaže.
"Što to?"-pravim se blesava.
"Znaš ti dobro što."-kaže nervozno.
"Aaa,misliš na ovo?"-kažem te zagrizem usnu gledajući ga pravo u oči.
Sve što osjetim u sljedećem trenutku jeste hladno platno pod mojim leđima i Matijin jezik u mojim ustima.Ne znam kako i kojom brzinom je uspio da me prebaci na kauč.
Ljubi me i ne prestaje.Moje ruke završe na njegovim hlačama tačnije na kaišu koji pokušavam otkopčati i nekako mi uspije.
"Izludit ćeš me."-kaže tiho.
------------------------------------------------------
Ustanem te nađem svoju odjeću te ju navučem.
"Gdje bježiš?"-Matija me upita.
"Nigdje,idem uzeti stvari i istuširati se."-kažem te se uputim ka mojoj sobi i uzmem čist donji veš te neku majicu koja mi je dosta poširoka i pada mi malo ispod stražnjice.
Na brzinu se istuširam i navučem odjeću na sebe i svežem neurednu punđu te se vratim u dnevni boravak.
"Dođi."-kaže mi te potapše mjesto pored sebe.
Legnem do njega a on svoju glavu spusti na moje grudi dok mu ja češkam kosu.
Iskreno ovo ne bih mijenjala ni za šta.
"Jesi dobro?"-upita me.
"Da,zašto?"
"Ne znam,nešto si potištena."-kaže.
"Mah,nisam dobre volje ali sve je okej."
"Jesam ja nešto uradio?"-pogleda me na što ja odmahnem glavom.
"Sigurno?"
"Matija sve je u redu."-kažem malo glasniie.
"Okej,ali ako nešto ne bude reći ćeš mi?"
"Hoću,obećavam."-kažem tiho.
Nakon nekoliko minuta primijetim da Matija već uveliko spava.
Polegnem mu glavu na jastuk te ustanem i odem u kuhinju.
Odlučim napraviti neku voćnu salatu,dobro bi nam došlo nakon pržene hrane.
Nakon nekih 10-15 minuta pri kraju sam pravljenja.Dugo mi treba da odledim neko voće i isjeckam.
Osjetim ruke oko svojih kukova i jedan sitni poljubac u moj vrat.
"Ne radi to."-kaže mi.
"Što?"-kažem nastavljajući sjeckati voće.
"Bježiš mi,probudio sam se a tebe nema.Od sad želim da si tu sve dok se ne probudim."-kaže te ponovo otisne poljubac u moj vrat.
"Nisam pobjegla tu sam."-kažem tiho.
"Što to praviš?"-upita.
"Voćnu salatu."-kažem te se okrenem prema njemu licem u lice.
"Eh tako je bolje."-kaže te me poljubi.
"Hoćeš ostati ovdje večeras ili?"-pogledam ga.
"Ako želiš ostat ću."-slegne ramenima.
"Ostani."
I NAPOKON NOVI DIO.IZVINJAVAM SE ŠTO KASNIM DOSTA.
PIŠITE KOMENTARE❤️
YOU ARE READING
Bedroom floor
Teen Fiction"Jednostavno,veza bez obaveza.Međusobno se trošimo i to je sve.Ako neko od nas osjeti nešto više od same strasti prestajemo s tim."-da mi prijedlog na koji je pristajem ni ne znajući u šta će me to uvući.
