Već dvije sedmice slušam priče kako trebam obavijestiti Matiju o cijeloj situaciji.
Strah je iznad mene, treba mi mnogo hrabrosti za to.
Sve da mu i javim vijesti to opet neće uticati na moju odluku, koju moram što prije donijeti.
Koja je uopšte ispravna odluka? Da ovako mlada zadržim dijete te da ga sama odgajam, ili da spasim i sebe i ovo nedužno biće patnje i da riješim to na možda neljudski način?
Niko ne zna osim Tee, želim da tako i ostane.
Danas imam pregled te svaki minut trebam krenut, čekam Teu.
Bez obzira koju odluku donesem ipak želim se brinuti o sebi u ovom periodu.
Nakon par minuta dobijem poruku od Tee da je ispred te izađem i sjednem u njen auto.
Nakon 10ak minuta vožnje nalazimo se ispred bolnice.
"Jesi donijela odluku?"-Tea me upita.
"Ne, nisam još uvijek."
Uđemo u bolnicu te na odjel ginekologije, predam knjižicu te čekam svoj red.
"Izvinjavam se na smetnji, doktorica je iz privatnih razloga danas odsutna, imamo zamjenu.
Samo idite ravno niz hodnik pa desno."-medicinska sestra mi objasni na što se zahvalim te se uputimo dalje.
Nakon par minuta čekanja dođe red na mene te uđem u ordinaciju.
"Dobar dan."-kažem zatvarajući vrata za sobom.
"Dobar dan Petra."-začujem poznati glas iza sebe.
Kada pogledam doktoricu shvatim da ju vrlo dobro poznajem već.
Ovo nije dobro.
"Valentina, otkud Vi ovdje?"-zamucam.
Od svih doktora u Hrvatskoj ja dođem kod Matijine mame.
Znala sam da je doktorica ali imala je svoju privatnu ordinaciju, nisam znala da radi ovdje.
"Prije dva mjeseca sam počela raditi, baš mi je drago što te vidim."-ustane te me zagrli.
"I Vi ste meni mnogo falili."
"Uredu, da vidimo šta je razlog tvog dolaska."-upita me.
"Ma ništa...ovaj."
"Nemaš se čega stidjeti srećo, samo da pogledam tvoj karton, doktorica je sigurno nešto navela."-kaže dok otvara karton sa mojim podacima.
"Molim Vas nemojte nikome reći."-kažem tiho.
"Dušo draga, znaju li tvoji?"- sjedne pored mene.
Valentina je stvarno divna žena, ne znam kako je rodila onog kretena.
"Ne, niko ne zna osim moje prijateljice."
"Izvinjavam se ako zabadam nos gdje mu nije mjesto, da li si rekla ocu djeteta? Šta on kaže na to?"
Krasno pitanje, da zna ko je vjerojatno bi se onesvijestila ovdje.
"Ne, niti imam namjeru, nije vrijedan toga da išta zna."-kažem te obrišem suze.
"Imaš još malo vremena razmisliti što ćeš, ja ti neću nadmetati svoje mišljenje, mlada si, pametna si jako, uradit ćeš ti pravu stvar."-zagrli me.
Nakon što obavimo pregled te mi objasni kako je sve uredu, napustim ordinaciju.
"Sve oke?"-Tea me upita.
"Ne, kreni."-kažem izlazeći iz bolnice.
----------------------------------------------------------
"I od svih ljudi ti naletiš baš na nju."-Tea puhne.
"Da, koliki sam ja baksuz e."
"Misliš da će mu reći?"
"Sigurna sam, zamolila sam ju da ne kaže nikome.
I znam da neće kontaktirati ni mog oca niti moju mamu.
Ali znam da će njemu reći, jer smatra da se ne družimo, nemamo kontakt i misli da će mu prenijeti samo neki glupi trač, jer Valentina ne zna za nas."
"Onda se pripremi na to što ćeš dalje."-Tea kaže.
"Nema pravo glasa sve i da sazna."
----------------------------------------------------------
Svakog trenutka čekam poruku od Matije, iako se najiskrenije nadam da je neće biti.
Sigurna sam da će mu Valentina reći.
Vraćam se od Tee, nisam mogla kući u onakvom stanju, mama svakako stalno ispituje što mi je.
Osjetim vibraciju u džepu te izvadim mobitel i javim se.
"Da mama, kući sam za 5 minuta, blizu parka sam."-kažem te prekinem.
"Mislim da ipak nisi."-začujem glas iza sebe.
"Samo si mi ti trebao."-promrljam te nastavim hodati.
"Kada si mi mislila reći da si trudna?"-priđe mi.
"Nikada."
"Petra to nije samo tvoje dijete."-stane ispred mene.
"Iskreno, niko te ništa nije pitao."
"Petra, urazumi se, to nije mala stvar.
Je li beba uredu?"
"Da, je.
Hoćeš se kladiti što je, muško ili žensko?"-kažem sarkastično.
"Prestani više s tom opkladom."-kaže ljutito.
"Prestani me proganjati."
"Smatram da o ovome ozbiljno trebamo popričati."
"Ovo tijelo je moje, ja ću raditi što ja hoću, ako želim aboritrati ću, ako želim zadržat ću ga, ali u svakom slučaju ti ga vidjeti nećeš!-izderem se.
"Ne znam u kom svijetu ti živiš pa misliš da mi možeš to zabraniti.
Ponašaš se kao da ti je 15 godina.
Ovo nije šala, o ovome trebamo ozbiljno popričati i donijeti važnu odluku."-kaže.
"Imaš točno 15 minuta, ni manje, ni više.
Reci što imaš i da završimo ovo."
"Znam da si ljuta i sve to stoji, imaš pravo da budeš, ali kunem ti se da sam to davno okončao.
Krivo mi je što mi se nisi javila, što nisi rekla da si trudna.
Ipak nosiš moje dijete jebo te, želim da sam uz tebe u ovakvoj situaciji."
"Prvo, ne želim se vraćati na stare teme, drugo, mogu ja sama sve svakako."-kažem.
"Petra, ne znam što ćeš odlučiti ali znaj da sam tu, nećeš biti sama nikada.
Istog momenta ćemo se vjenčati i pripremati za bebu, naravno ako želiš."
"Da, letim da se udam za tebe, možeš misliti."-puhnem.
"Hoću samo da znaš da sam tu, ne mogu upravljati tvojim tijelom, niti želim odluka je na tebi."
"Matija, spasit ću muke i sebe i tebe naročito i abortirat ću."-kažem kratko.
"Spasiti me muke? Petra ti nemaš pojma koliko sam ja sretan jer nosiš moje dijete."
"Da, mogu misliti."-preokrenem očima.
"Zašto misliš da nisam? Jebo te znaš da te volim i koliko te volim, znaš sve moje najcrnje tajne i rane.
I kada sam čuo da si trudna, isprva sam bio ljut, jer nisi mi javila ali posle mi je samo bilo bitno da ste oboje dobro."-priđe bliže.
"Mama me čeka."-kažem te prođem pored njega.
Hvala Bogu ne čujem korake iza sebe, očigledno me odlučio pustiti na miru.
أنت تقرأ
Bedroom floor
أدب المراهقين"Jednostavno,veza bez obaveza.Međusobno se trošimo i to je sve.Ako neko od nas osjeti nešto više od same strasti prestajemo s tim."-da mi prijedlog na koji je pristajem ni ne znajući u šta će me to uvući.
