17 part

223 6 0
                                    

"Kako ne razumiješ jebo te, mjesecima se trudim oko tebe zar stvarno misliš da je opklada u pitanju da bih se još trudio?"

"Vidi, ne znam zašto se trudiš ali..."

"ZATO ŠTO TE VOLIM."-izdere se.

"Nema tu ljubavi, niti je kad bilo.
Bio je samo plamen strasti, a ni toga više nema."-kažem te otvorim vrata kluba ostavljajući Matiju ispred.

----------------------------------------------------------

"Koliko dugo planiraš glumiti drvenu Mariju?"

"Daj Tea molim te."-puhnem.

"Već 9 jebenih dana se nisi pomaknula."-pogodi me jastukom.

"I ne planiram"-promrmljam.

"Da li je on jedini dečko na svijetu? Ne.
Da li je vrijedan svega ovoga? Očigledno ne."

"Istina ali to ne mijenja činjenicu da ću ostatak života provesti ovako."-ispravim se u sjedeći položaj.

"Kad si glupa, ona tu nešto kao pati.Pokreni se jadnice Božija."-vikne.

"Prvo nemoj vikati, drugo nisam jadnica samo nisam raspoložena, ne osjećam se najbolje i to je to. Sredit ću se uskoro."-tiho kažem.

"Nadam se da će to 'uskoro' fakat bit uskoro. Usput ili ćeš mi kupiti novi broj ili ćeš reći onom kretenu da prestane makar meni slati poruke. Ako već mora tebe smarati nek smara ali zašto mene?
Evo trčim da vas pomirim."- sarkastično kaže.

"Blokiraj ga i to je to, nemoj još i ti komplicirati."

"Da, sad sam ti ja kriva."-preokrene očima.

"Tea, molim te. Nervozna sam, stomak me boli, čekam već 5 dana da dobijem, ide mi sve na živce pa molim te nemoj još i ti."-zarežim.

"Pa super, kao šlag na tortu još samo da si trudna."

"Ne, nisam trudna. Od stresa i svega toga mi kasni jednostavno i to je to."-puhnem.

"Bolje za tebe, mislim realno još samo to ti treba i uz to jedan konopac da si presudiš."

"Baš si smiješna."'-puhnem.

U sljedećem trenutku začujem kucanje na mojim vratima.

"Da?"

"Ja sam dušo."

"Reci majko."-kratko kažem.

"Tea trebaš mi na sekundu.-mama se obrati Tei.

"Ja? Evo idem."-Tea odgovori te obje napuste moju sobu.

Uh, hvala Bogu, mislim da je mama shvatila da trebam malo prostora.
Legnem nazad na krevet te okrenem glavu prema zidu razmišljajući o svima stvarima unazad par mjeseci.

Iz mojih misli me poremeti ruka na mom ramenu.

"Isuse Tea."-kažem prije nego se okrenem.

"Što ćeš ti ovdje?"-ustanem.

"Ja..."

"Gubi se istog trena."-kažem tiho.

"Petra, molim te razgovaraj sa mnom."-krene prema meni.

"Ne prilazi mi."-idem korak unazad.

"Molim te pokušaj me saslušati."

"Matija, ti i ja smo završeno poglavlje."-pogledam ga.

"Nismo, niti ćemo ikada biti."-kaže samouvjereno.

"Upravu si, nećemo nikada biti završeno poglavlje jer zapravo nismo nikada bili ni započeto."-puhnem.

"Šta trebam da uradim da ti dokažem da govorim istinu?"

"Ti si svoje dokazao."

"Da sam te htio povrijediti uradio bih to odmah, nakon naših prvih dodira i naših prvih noći.
Zar stvarno misliš da bih išao ovako daleko zbog neke glupe opklade.?"-upita me.

"Da."

"Petra, možeš me mrziti najviše na svijetu, mogu ti se gaditi najviše na svijetu ali moraš jedno znati.
Znam da je preglupo što sam uopšte pristao na tu opkladu, preglupo je što sam uopšte razmišljao o tome.
Bio sam glup i još uvijek sam glup i ja sam najgluplja osoba na svijetu ali nije mi bio cilj povrijediti te.
Da, htio sam spavati s tobom samo iz opklade ali davno sam to povukao.
Rekao sam da ne želim učestvovati u tome, jer sam još tad vidio nešto posebno u tebi."

"Molim te, mani me se tih priča."-puhnem.

"Petra kunem ti se da sve što govorim, govorim iz dubine duše.
Mislio sam da si jedna od onih gradskih utripovanih djevojaka te sam zato pristao na to, nisam znao da si sve suprotno tome.
Nisam znao koliko si divna, nisam znao koliko te trebam u svom životu, nisam znao da ću s tobom željeti ostvariti sve, život, porodicu."-govori dok me gleda direktno u oči.

"Ne vjerujem ti niti jednu riječ."-zarežim.

"Potpuno te razumijem, imaš puno pravo da se ljutiš, samo znaj jedno.
Ja sam tu, uvijek ću biti pa da li se to tebi sviđalo ili ne.
Tu sam da vratim tvoje povjerenje pa makar trebalo mnogo godina za to.
Tu sam uz tebe kao što sam bio i posljednjih godinu dana.
Koliko god me budeš odbijala od sebe ja ću opet biti tu.
Psuj me, bij me, ignoriraj me, ubij me, zapali me, odbacuj me, radi što god želiš ali ja ne mrdam nigdje."

"Ako si završio sa svojim izlaganjem možeš slobodno napustiti moju sobu."-kažem hladno.

"Napustit ću ali to važi samo za danas.
Svaki dan ćeš me viđati, svaki dan ću te smarati, svaki dan ću te čekati, pa makar cijeli život bila ljuta na mene nema veze.
Cijeli život ću posvetiti tome da mi se vratiš."-kaže te izađe iz sobe zatvorivši vrata za sobom.

Pričekam par sekundi kako bih bila sigurna da je otišao te siđem u dnevni boravak.

"Mislila sam da sam bila jasna kada sam rekla da ne želim da ga vidim."- pogledam u mamu.

"Moli me već danima samo da te vidi, nisam imala srca odbiti ga više."-slegne ramenima.

"Mama, ne želim ga u svojoj blizini."

"Zašto mi onda jednostavno ne kažeš što je uradio da ga odjednom toliko zamrziš?
Bila si luda za njim, viđala si se s njim iako sam ti zabranila to, o da ti misliš da ja ne znam pa evo sad znaj da znam.
Odjednom sve ovo?"-obrati mi se.

"Da, viđala sam se iako si mi zabranila ali sad vidim da je bolje da sam te slušala.
A to što je uradio, nije više ni bitno, samo ga ne želim u svojoj blizini."-kažem te odem natrag u svoju sobu.

Čim otvorim vrata sobe bacim se na svoj krevet.
Uzmem telefon te vidim previše propuštenih poziva od Matije kao i poruka koje danima nisam otvorila, a tu je poruka i od Tee.

Tea: Sorry što sam se ispalila ali stvarno se nisam mogla zadržati više inače bi mu oči iskopala

Nasmijem se na njenu poruku.
Što bih ja bez nje?
Ostavim mobitel sa strane te utonem u san razmišljajući o trenutnom sranju u kojem se nalazim.

Bedroom floorHikayelerin yaşadığı yer. Şimdi keşfedin