Bedroom floor

part 12

"Da mama,idem sa nekim ali ne želim otkrivati ko je to."-kažem zatvrajući svoj kofer.

"Je li ja to mirišem nekog dečka?"-mama upita iza mene.

"Ne,nije mi dečko."-puhnem.

"Dobro,kako ti kažeš.U koliko vam je let?"-upita me.

"Doći će po mene za svaki tren,ni slučajno da si virila mama."-kažem joj dok provjeravam da li sam nešto zaboravila

"Neću,obećavam."

Matija

"Čekam te ispred."

Dobijem poruku od Matije.

"Idem sada mama."-kažem spremajući svoj mobitel u džep.

"Nisi više mala,pazi na sebe,pamet u glavu.Nemoj raditi nešto zbog čega ćeš se kajati."-kaže mi te me zagrli.

"Maaamaa."-kažem.

"Vidimo se.Sretno."-nasmijem se te uzmem kofer i spustim se do parkinga.

Matija mi izađe u susret te preuzme moj kofer te ga stavi u gepek.

Krenem prema autu ali me Matija preduhitri te mi otvori vrata.

"Koji džentlmen."-prokomentarišem dok sjedam u auto.

"Zavodnik."-nakezi se te sjedne na mjesto vozača te krenemo.

"Što si rekao svojima,gdje ideš?"-upitam ga.

"Rekao sam da idem sa Renatom u Split."-kaže na što se ja nasmijem.

"A ti?"-upita me.

"Ja sam mami rekla da idem sa nekim ali da ne želim otkrivati s kim."-slegnem ramenima.

"Uh al' si misteriozna.I ko je taj sretnik,je li poseban?"-pogleda me.

"Saznat ćeš,budi strpljiv."-namignem mu.

"Nemoj me izazivati."-kaže te stavi ruku na moje golo koljeno na što se ja naježim.

"Gledaj gdje voziš."-obratim mu se.

"Ne brini se ti."-kaže te me potapša po nozi.

------------------------------------------------------

"Putnici za let Zagreb-Amsterdam neka se pripreme za ulazak."- čujemo na razglasu.

"Idemo."-Matija kaže.

Prođemo sve uredno te napokon sjednemo u avion.

"Bit će ovo nezaboravna avantura."-Matija kaže te protegne se.

"Nadam se."-kažem.

"Što si nervozna,princezo?"-pogladi me po licu.

Njegovi nadimci me svakim danom sve više i više iznenađuju.

"Nisam nervozna,samo me strah svega."-kažem iskreno.

"Čega tačno?"-pogleda me.

"Ako naši saznaju Matija.Tata me više nikada ne bi pogledao a mama bi se neko vrijeme ljutila ali bi popustila vremenom."-kažem.

"Nemoj se brinuti,sve će biti u redu evo imaš moje obećanje."-kaže te otisne poljubac na moju ruku.

"Matija,sve se kad tad sazna."-puhnem.

"A Bože moj,mene iskreno nije briga za njih.Meni je s tobom lijepo i nemam namjeru se odvajati od tebe."-kaže.

"Možda baš u Amsterdamu se rodi neka ljubav pa mi prestanemo sa ovim što radimo."-obratim mu se na što se on namršti.

"Možeš li promijeniti temu?"-upita me vidno nervozno na što ja samo preokrenem očima.

------------------------------------------------------

Jučer smo stigli u Amsterdam te se smjestili u apartman.Taj dan smo prošetali po kvartu te večerali,no nije najbolje prošao jer nismo baš nešto pretjerano razgovarali cijeli dan.

Večeras smo odlučili izaći u klub msm bar mi je to Matija rekao.

Odlučim se malo poigrati s njim,ako hoćeš rat,dobit ćeš ga,Lazareviću.

Okupam se te osušim kosu,na brzinu se blago našminkam ta za kraj navučem crnu haljinu na sebe.

Siđem u dnevni boravak gdje me sačeka Matija.

"Isusa ti."-Matija promrmlja tiho ali ga čujem.

"Idemo?"-upitam ga.

Još uvijek vlada napetost između nas,oboje smo hvala Bogu tvrdoglavi

"Ići ćeš tako?"-upita me.

"Da,nešto ne valja?"-sam si to tražio,pomislim u sebi.

"Ništa,kreni."-kaže nervozno.

------------------------------------------------------

"Dečko iza vas pita što ćete piti."-konobar mi priđe te ja pogledam u tog dečka.

"Neće ništa."-Matija nervozno odgovori na što ga ja pogledam.

"Zahvalite se dečku ali ne želim ništa."-nasmijem se te konobar ode.

"Zašto se tako ponašaš Matija?Prestani."-kažem.

"Kako se to ponašam?"-pogleda me.

"Ponašaš se odvratno prema meni,ja nisam tvoje vlasništvo."-kažem te ustanem i krenem prema izlazu.

Izađem iz kluha gdje me  udari hladan,napokon čist zrak.
Zastanem pored kako bih nazvala taxi ali ugledam Matiju kako mi prilazi u susret te krenem,kamo ne znam no samo krenem.

"Petra,stani."-začujem glas iza sebe,no ja naravno ne stajem.

"Matija popusti me."-kažem.

"Ajde molim te stani."-dozove me.

"Kada se unormališ onda ću možda  i stati."-kažem nervozno.

"Daj molim te stani,ajde da na miru razgovaramo."-doziva me te ja odlučim stati.

"Što želiš Matija?"-prekrstim ruke.

"Smiri se.Izvini što sam onako burno reagirao."-kaže i pogleda me.

"Što je s tobom Matija?Ni malo te ne shvatam,ponašaš se toliko drugačije.Jučer nisi riječi doslovno progovorio sa mnom,a zašto?Ne znam to tebe trebam pitati.Samo se duriš bez razloga i nervozan si.Ne prija mi to znaš?"-istresem se.

"Znam,znam da sam debil."-kaže na što ja podignem obrvu.

"I kreten."-doda.

"Nastavi."-kažem.

"I šupak."-doda.

"Okej,pređi na stvar."-zakolutam očima.

"Ne znam što da ti kažem.Nesvejesno to radim valjda zato što..."-ne završi rečenicu.

"Završi nešto što počneš."-kažem nervozno.

"Ne znam Petra,ne znam kako da se izrazim.Značiš mi jebo te,i više nego što bi trebalo."-kaže najednom.

Pišite komentare.❤️