Sinoć smo kasno zaspali. Dugo u noć smo razgovarali s ocem, još uvijek ga nemogu nazvati tata, a i kada smo konačno odlučili poći na spavanje dugo sam se vrtio, nisam mogao zaspati, mislio sam na mamu. Za danas smo se Marc i ja dogovorili odmah nakon jela idemo reći ostalima što se dogodilo jučer. Ustao sam dosta rano, ali oni su već bili budni.
" Jutro " pozdravljam ih. " Jutro " vratili su mi. " I dečki kako ste? " pitao nas je. "Okej... " odgovorili smo u glas. " Sutra u jutro je sahrana, a danas će doći Michael. Tvoj brat blizanac. A ostali će doći kad mognu. vaša polusestra je najmlađa pa ona ostaje s bratom koji zbog posla nije mogao doći." objašnjavao nam je, a mi smo uzimali hranu i sjedali za stol. " Mi ćemo popodne provesti s prijateljima jeli to u redu? " pitao je Marc oprezno. " Ma naravno što god želite samo se vratite do navečer da dočekate brata... " rekao je na što smo mi samo kimnuli glavama. Završili smo s jelom i ja sam otišao u svoju sobu obukao crnu majicu, hlače i uzeo skate, Marc me čekao vani. Nismo razgovarali putem. Pozvali smo sve ostale i otšli do nejljepšeg mjesta u kvartu. Sjeli smo u hladovinu, a ja sam započeo " Hey ekipa, Marc i ja vam moramo nešto reći...
Nakon što smo im ispričali sve događaje od sinoć njihove reakcije su bile slične našim, a samo je Mary ustala zagrlila me i rekla: " Žao mi je " a ostali su samo pogledali u pod i kimnuli glavama. Neko vrijeme smo šutili. Onda je Peter ustao " Društvo žao mi je moram ići, a vi dečki držite se, vidimo se. " Marc je samo ustao te mi time dao znak da je vrijeme da i mi pođemo. " Hajde Raffy idemo, vidimo se društvo. " prošao je rukom kroz svoju smeđu kosu, uzeo skate i polako smo krenuli kući.
Stigli smo kući. " Bok dečki. " pozdravio nas je otac. " Bok. " odgovorio sam mu. " Dobro da ste odšli Michael samo što nije stigao." po očevim pričama taj Michael mi se i ne čini tako loš. Možda će biti zanimljivo biti s nekim jako sličnim sebi, ali još uvijek se nemogu pomiriti s time da mame više... Razmišljanje mi prekida zvono na vratima. " To je sigurno Michael. " rekao je otac i skočio da otvori vrata. " Bok tata " čuo se odlučan ali opet nježan glas. " Uđi dečki te čekaju. " Na ove riječi pred nama se pojavio dečko vrlo sličan meni, crna kosa, plave oči. " Ja sam Michael, " pružio mi je ruku. " Raffael " vidio sam kako se Marc blago smješi, ali dobro vjerojatno je smješno gledati skoro pa identične blizance kako se prvi puta upoznaju. " Hajde dođite sjesti, nećete valjda samo tu stajati. " rekao nam je tata. Tata? Neznam zašto ali sada mi je se lakše pomiriti s činjenicom da sam upoznao tatu. Dugo u noć smo razgovarali, stvarno je super imati još jednog brata, jedva čekam da upoznam ostale, oni stižu sutra.
" U redu, idem ja spavati. " rekao je Michael. " Idem i ja " zjevao je Marc. Svi smo otišli na spavanje. Jedva čekam da upoznam polubrata i malu polusestru, oni će doći sutra kako bi stigli na sahranu. Sjetio sam se majke i samo zatvorio oči da nebi pustio suze.
