Naše neprijateljstvo je počelo je prije nekoliko godina no još uvijek se sjećam kao da je bilo jučer.
Tada smo nas petero znači naša skupina bili nerazdvojni kao i danas ali smo se pomalo družili i sa njima.
U našem kvartu svi skejtaju crtaju grafite i slično.
Ovako bila je zima nosili smo jakne i kao i obično po danu smo se držali skupa. Tog dana smo skejtali svi zajedno kao vukovi u čoporu i mi i Sanchezi kako smo ih zvali jer su se svi prezivali Sanchez jer su bili rođaci. No nismo baš skejtali jer smo imali samo jedan skate, i to onaj koji je Peter dobio za rođendan. Bio je to zeleno-crni skate sa nekom slikom nazad.
Peter je dopuštao svima da se voze na njegovom skateu pa tako i njima.Tako smo se spuštali i vozili cijeli dan svi po malo, a kada se mrak već polako spuštao Marcu zazvoni mobitel.
Marc je moj brat ima smeđu kosu i crne oči visok je i mišićav drugi po redu po dobi, a ima 15 godina.
Marc: " Halo... Dobro mama... Hajde Raffy idemo, mama zove na večeru. "
Peter: " OK društvo vidimo se idem i ja. " svi su nezadovoljno uzdahnuli, a Peter je uzeo svoj skate, stavio ga na leđa i krenuo sa nama.
Putem smo se svi raspričali, a kada smo stigli kući Marc je rekao: " Peter možeš li ostati malo kod nas? " Peter je samo klimnuo glavom i svi smo ušli u stan, a Peter je skate ostavio pred vratima jer je bio prljav i nebi bilo uredu da ga unese.
Dok smo mi večerali Peter je čekao u sobi.
Taj dečko plave kose i smeđih očiju sjedio je mirno i uspravno čekajući nas.
Kada smo večerali igrali smo se puna dva sata.
2 SATA KASNIJE
Peter je ustao i rekao: " žao mi je društvo, ali moram ići vidimo se sutra u 10 kod crvenog zida " prošao je rukom kroz svoju plavu kosu i izašao iz sobe.
Nakon nekoliko minuta ponovno se pojavio u sobi sav zadihan i iznenađenog pogleda. Samo je ušao bez ijedne riječi i pružio nekakav komad papira.
Uzeo sam papir prije Marca i pogledao ga, bio je napisan stvarno neurednim rukopisom, na dnu poderan i malo smočen.
" čitaj naglas " zapovjedio mi je Marc, a ja sam samo pogledao u Petera koji mi je samo kimnuo glavom i počeo sam čitati: " dragi naši NEprijatelji drago nam je što ste bili toliko naivni i povjerovali nam, te dozvolili da uzmemo skate. Vaši vjerni prijateljii Jake, Ann i Perry (Sanchezy)"
Nakon ovoga zavladala je neugodna tišina, a ja sam prvi prozborio i pitao što sad, a Peter mi je samo odvratio: "vidjet će oni sutra" , uzeo papir iz mojih ruku i otišao.
