Romansa Na Visu ✔ (završena)

3. Bi li 'tila imat' nešto dalmatinsko u sebi?

〰MATEA〰

"Ira, jedi taj kroasan, ne brljaj." Podignem pogled sa ekrana i uočim kako kida kroasan na sitne delove i slaže po tanjiru.

"Nisam gladna!"

"Ne idemo na plažu dok ne doručkujete." Slegnem ramenima i spustim telefon pored prazne šolje kafe. "Leon, još mleka?"

"Ja hoću čokolino!" Patrik pokaže na prazan tanjir ospred sebe, on je izgleda od tetke nasledio apetit.

"Stiže!" Pogledam u Leon, on lupa kažiprstom po ekranu tableta i ne konstantuje me. "Leon? Još mleka?" Trgne se i klimne glavom, pa onda histerično lupi par puta prstom i uz povik to! skoči sa stolice i odigra pobednički ples.

"Tetka, hoću i ja čokolino." Ira se predomislila.

Kada napokon doručkujemo, uzmemo sendviče koje je spremila baba Franka i krenemo na plažu.

Teretni magarac zvani Matea se jedva vidi od rekvizita koji su preko potrebni deci za kupanje. Guma za plivanje sa glavom jednoroga u koju možemo da stanemo svo četvoro, mala daska za surf, lopta za vodu i igačke za pesak imam u rukama i da nije njih ne bih ni znala da sam sposobna za takav multitasking, nosim, hodam, gledam kuda hodaju i dajem instrukcije gde idemo, po potrebi vičem na jedno od njih.

Makar je svako uzeo svoj peškir.

Ovog puta odlučimo da odemo na drugu plažu, jer tamo ima više prirodne hladovine, juče sam mislila da će nas sunčanica sve lupiti, ali smo imali sreću te smo prošli samo sa crvenim obrazima.

Dok se smeštamo na plažu, u hladovinu koju pružaju visoka borova stabla, klinci raspremaju svoje igračke a ja skidam zelenu kratku haljinicu koju sam jutros navukla preko kupaćeg kostima. Izvadim iz torbe mleko sa zaštitnim faktorom i prvo namažem decu, pa sebe.

Dok se okrećem u levo da bih videla šta to Paki ima da mi pokaže prvo ugledam tipa kojeg su Leon i Patrik juče okupali na plaži. Sedi na peškiru, glava mu je okrenuta ka nama ali su mu oči skrivene iza crnih pilotskih naočara za sunce.

Nevoljno skrenem pogled sa njega na ono što mi Patrik pokazuje, zatrpao je noge u pesak i glumi kako ne može da ih pomeri.

"Idem da plivam." Ira vuče gumu prema vodi.

"Čekaj da se namažem i idemo zajedno. Može?" Odgovori da može i nastavi po svom.

Da ih ovoliko ne volim, tačno bih ih slučajno zaboravila na plaži.

Utrljavam mleko na noge i krajem oka posmatram tipa nedaleko od mene. I dalje je u istom položaju, samo mu je pogled usmeren negde u daljinu.

"Idemo li u vodu?" Pitam i dobijem tri glasna da. "Paki, stavi mišiće."

"Idemo daleko?" Leon se raduje.

"Idemo."

Plivanje, zatim igranje sa loptom u plićaku me je izmorilo, dok su klinci ogladneli. Seli smo, svako na svoj peškir, kako bismo pojeli sendviče. I tada shvatim da sam zaboravila vodu da ponesem, te odem na brzinu do kafića kako bih je kupila.

Da bih stigla do kafića, moram da prođem pored onog čoveka od juče koji me posmatra kao da je pokretna kamera. Dok koračam po sitnom, vrućem pesku koristim priliku da ga dobro osmotrim, juče nisam mogla uspešno. Mada ono što sam videla mi se i te kako svidelo, zategnut torzo, ravan stomak i bez keramike što mi se posebo sviđa.

Oni nabildovani, kornet koji se kreće likovi su u dnu lestvice onog što mi je seki na muškarcima.

Da budem iskrena volim, mada koja ne voli, da vidim kršno muško. Ono pored koga bi i pored mojih 1,76cm delovala sitno.