Romansa Na Visu ✔ (završena)

11. Kafa je skuplja

〰BOGDAN〰

Poklopim lap top i duboko udahnem te jednim izdahom izbacim sav vazduh iz pluća, spustim ramena u pokušaju da ih što više opustim ali napetost ne popušta, kao ni bol u glavi koja se u poslednjih nekoliko sati pojačavala.

Nekih sat vremena nakon što je Matea otišla bacio sam se na posao koji me je čekao i koji sam izbegavao prethodna dva dana. Želeo sam da budem bliže Matei, provodio sve vreme na plaži ili u njenoj blizini, tako da mi je ostalo vrlo malo vremena da završim ono što me je čekalo.

Ni za ručak nisam izlazio iz apartmana, pojeo sam neku čokoladu koju sam imao, tu u apartmanu. U potpunosti sam bio posvećen softverskoj aplikaciji koju sam razvijao.

Kada sam napokon završio planirano za danas, protegao sam se i pogledao kroz prozor. Dočekalo me je iznenađenje zbog mraka koji je bio napolju. Očekivao sam da ću dosta ranije završiti, pozvati Mateu, izaći sa njom.

Čekao nas je razgovor.

Njen osmeh mi zaigra pred očima i najednom osetim prazninu. Ne jer ona sada nije tu, već što zbog onog što me čeka kada se vratim kući, nemam pravo na nju.

Ne mogu to da joj uradim. Ona zaslužuje nekog ko će sto postotno biti tu za nju, ne čoveka kojeg čeka ženidba kroz koji mesec. Koji će uskoro postati otac.

Koji je zaglavio sa ženom koju ne voli.

Uzeo sam telefon, na ekranu je bilo 22:44h te sam odustao od toga da pozovem Mateu. Napisao sam joj poruku, kako je ne bih probudio ako je zaspala. Znam da je sa decom po ceo dan i da je izmore.

Znam i da je spavalica.

Istuširao sam se i jedva dočekao da proverim da li mi je odgovorila ali nije bilo ni slova od nje.

Zaključim da spava i napustim apartman u potrazi za restoranom brze hrane.

***

Probudi me alarm koji sam sinoc podesio kako bih uhvatio Mateu dok je još u kući.

Osećam se kao najveći gad što sam je nakon onakve noći, još vatrenijeg jutra samo ispratio iz apartmana i zaboravio na nju.

Posao koji sam imao mi nije opravdanje, više izgovor koji sam koristio da odložim sprovođenje odluke koju sam doneo.

Odluke koja je tako glupa. Koja mi se nakon prospavane noći čini kao čin jednog bezkičmenjaka.

A ja to nisam bio, niti planiram da postanem.

Tako se moj život u samo nekoliko meseci preokrenuo. Od bezbrižnog, opuštenog života koji sam vodio i u kome sam uživao, prešao sam u fazu kada mi je jedina briga bila da ponovo normalno mogu da hodam, da ozdravim. Onda sam saznao da sam pre nesreće napravio dete, te kada sam saznao pristao i da se oženim.

Onda sam izgubio glavu za Mateom.

Dok koračam ka velikoj beloj kapiji, postaje mi jasno ja sam se zaljubio.

Pozvonim na interfon i kada začujem njen još uvek sneni glas, koža mi se blago naježi.

"Uđi." Jednostavno odgovara.

Dočeka me na vratima u kratkoj pidžami ovog puta sa likom patka Dače i širokim osmehom na licu. Korača ka meni i onda me poljubi uz reči koje me pogode, zabole i učine da još više padnem sam u svojim očima.

"Mislila sam da si me zaboravio čim si dobio šta si hteo." Pogleda me u oči. "Znači danas si slobodan?" Ne dozvoli mi da odgovorim, već uhvati moj dlan svojim prstima i povede me prema ogromnoj beloj kući. "Kuvam odličnu kafu a baba Franka sprema najbolje kiflice.
Znaš..."

"Matea?" Pozovem je te se zaustavim, okrene se i pogleda me upitno. "Nema šanse da bih te zaboravio. I ono što je bilo te noći nije sve što hoću od tebe." Namršti oči, dok pokušava da shvati smisao mojih reči. Koje iz mene izlaze neplanirano. Ali su iskrene. "Nadam se da je sa tobom slična situacija. I, čeka nas ozbiljan i temeljan razgovor. Ni malo prijatan." Osmeh koji joj je do malopre bio prisutan na licu, zamenila je zbunjena faca. Pune usne su se pretvorile u jednu liniju.

"Nije mi baš najjasnije. Početak deluje obećavajuće, dok me kraj rečenice plaši." Ni jednom je nisam video ovako ozbiljnu.

"Biće ti jasnije kad budemo razgovarali. Ako i ti želiš, naravno."

"Želim da čujem. Skuvaću kafu pa..."

"Ne sad, treba nam mir."

"Dobro onda." Ne smeši mi se više i to mi smeta.

"Pa mogu li da probam te kiflice?" Pomno pratim kako joj se usne neznatno izvijaju prema gore, ali ih ne rastvara. Oči joj bljesnu.

"To će koštati..." dodirne se kažiprstom po obrazu i lagano ga povlači prema usnama. "Simbolično nešto..." zaustavlja prst na sredini donje usne, dok me gleda u oči u kojima je jasno vidljiva želja.

Spuštam usne na njene i ljubim ih zajedno sa prstom koji je i dalje položen na usne.

"Još?" Ljubim je još jednom.

Razdvaja usne a pogledom ne napušta moje oči, sklanja prst i ona mene ljubi, pomalo grubo, vatreno. Unosi se cela u poljubac, ljubim je istim žarom.

Naglo prekida poljubac i odmakne se od mene.

"Sad možeš da probaš kiflice." Vragolasto se nasmeje. "Kafa je skuplja."

***

Ako sam ikada mislio da ne umem sa decom, sa klincima Mateinog brata sam se uverio u suprotno. Mi se odlično slažemo.

Klinci me gotive a meni su postali izuzetno dragi, uključili su me bez reči u aktivnosti tog dana. Krenuo sam sa njima na plažu za koju mi je Matea rekla da im je omiljena i da u blizini nje nalazi jedan restoran sa vidikovcem, u koji ćemo ići na ručak. Tako da ćemo do večeri ostati tamo.

Krenuo sam sa njima. Nosio rekvizite koji su klincima bili neophodni i ljubio njihovu tetku kad god bi mi se ukazala prilika za to.

Svakim poljubcem, meni upućenim osmehom, svaki pogledom kojim me je gutala misleći kako ne primećujem, svakim dodirom, izgovorenom reči, postajala mi je bliža.

Tonuo sam u maslinaste ponore, u njima tražio spas. Nadao se da me nakon onog što joj saopštim neće oterati iako je ne bih mogao kriviti i da to uradi.

Na moj predgol da razgovaramo u hotelu pristane bez reči. Ali čim otvorim vrata hotela ona se strastveno obruši na mene, ljubi me, miluje, sada ne sputava strast koja je obuzima i za koju znam da ima u sebi.

"Ako mi kažeš da si oženjen ili zauzet..." na trenutak razdvaja naše usne i pretećim tonom izgovara.

"Nisam i nisam. Samo ću se uskoro oženiti..." Ukočila se na moje reči, dok me u neverici posmatra.

"Šališ se?" Nesiguno pita. "Reci da se šališ." Glas joj postaje šapat kad me pogleda u oči i uoči krivicu koja se javlja u njima.

"Objasni." Odmakne se od mene i sedne na fotelju. "Čekam. I ne laži. Ne muljaj."

Za nesreću sa motorom sam joj već ispričao, tako da se nadovezujem na period kada sam bio na rehabilitaciji i kada mi je Lela saopštila da je trudna. Svoje emocije prema Leli, emocije kojih nema. Kao i sve nakon toga. Zašto sam došao ovde, svoj susret sa njom. Onako smotano, muški. Jebeno sam loš u opisivanju onog što osećam. A želim da ona zna.

Saslušala me je tiho i bez pitanja, zatim samo ustala: "Moram da prespavam ovo što sam čula. Ne zmam šta bih rekla." Trepne par puta. "Ne bežim. Samo ne želim da kažem nešto loše. Trenutno sam jako ljuta."

Bez osvrtanja ode.

_____________

❤❤❤