Romansa Na Visu ✔ (završena)

16. Ja ću te opet zavoditi

〰MATEA〰

Nedelja dana mi nikad brže nije prošla, preko dana sam bila sa decom, društvo nam je pravio i Bogdan. Noći sam provodila sa njim. Par dana je sve vreme bio sa nama, tada bi i deca i ja uživali. Ja jer sam pošteno mogla da lenčarim, deca jer su voleli da se igraju sa njim. Zapravo, bio je zabavan, društven, imao je priče koje su njima, pa čak i Iri bile zanimljive. Imam osećaj da ga svako dete lako zavoli. Znam i da će biti tako dobar otac i da će njegovo dete uživati. Svakog trenutka, kada na to pomislim osetim se čudno, rekla bih da je u pitanju žaljenje, što to dete nije naše. Taj osećaj koji se nezvan javi, mi je dodatno učvrstio onaj osećaj da sam ozbiljno zaljubljena. Ja ni sa jednim dečkom nisam požele da imam dete, nisam ga zamišljala u ulozi oca. Sa Bogdanom sam to radila, u poslednje vreme sve češće. I to me je plašilo, jer sve opcije da ću biti povređena stoje otvorene.

Poslednjih nekoliko dana morao je da ostane u hotelu, kako bi završio neki posao. Popodne bi se posvetio meni. Odlazili bismo na večeru ili bi samo dolazio kod nas. Baba Franka i Morana su ga takođe gotivile. Baba nije kompetentna, kako Morana kaže, njoj se sviđa svako ko hvali njenu kuhinju. Morana je opet bila druga priča, mislim da je nju kupila iskrenost, još onog dana kada sam joj se poverila. U stvari, ona je bila jedina koja je znala sve. Nisam čak ni Tatjani sve ispričala, nisam jer mi se ni malo ne priča o tome preko telefona. A sve se nadam da će za par dana i ona stići na Vis.

Rekao mi je da za nedelju dana na Vis dolazi njegov najbolji prijatelj i njegova supruga, kako jedva čeka da me upozna sa njima. Ženu koja je nosila njegovo dete nikada nije pominjao, zanima me da li ju uopšte kontaktirao. Nadam se da jeste, jer kako god bilo među njima, kako god da su se spanđali ili rastali, to dete u njenoj utrobi nije krivo i zavređuje njegovu pažnju. Razočarala bih se da je nema. Dete ne može biti krivo, nije tražilo da ga stvore, niti je tražilo da se rodi. Odluka je bila samo njihova, svesna ili nesvesna, dete zbog nje ne sme da ispašta.

Bogdan mi ne izgleda poput mojih roditelja.

Te nedelje su se nenajavljeno na vratima vile stvorili Idini i Moranini roditelji, uželeli su se unuka i unuke, u sat vremena su sredili sve obaveze i uputili se na malo ostvo da bi ih videli. Tako su me lepo iznenadili. Oni su sve obaveze odlagali da bi ih videli, dolazili bi makar jednom mesečno u Novi Sad zbog njih. Moji rodtelji ne pozovu da pitaju kako su.

I oni su se iznenadili kada su tu zatekli Moranu, koja je pobegla od svih. Kroz smeh, između zagrljaja poručila im je kako od njih ne može da pobegne, kako bi je pronašli da se saklira u nekom krcatom kineskom selu.

"Tako obučenu, sa tim crnim prozorima na očima, još iz aviona bi te našli."

"Ti prozori, kako ih ti zoveš koštaju nešto više od 500 evra."

"Nemoj mi o novcima koje baciš, još mi se živi."

"Sve dok moj stil prozivate, cjenama ću vas zatrpavati. To je jedini lijek." Morana kroz šalu govori.

Zahvaljujući njima nedelju smo Bodgan i ja proveli zajedno, sami i posvećeni samo jedno drugom. Moja ideja je bila da se malo zabavimo, da doživimo neke zajedničke momente koje ćemo pamtiti. Vis je kao stvorena za to. Za romantike, kakvo sam težila, za zaljubljene kakva sam bila, za parove koji žele uspomene, kakvi smo oboje bili.

Ilija me je pre par godina vodio na ronjenje, posmatrali smo kornjače i delfine i to je bilo nezaboravno iskustvo, koje sam svakako htela da ponovim. Sada se sa Bogdanom ukazala prilika, i ne želim da je propustim.

Da nisam imala malo vezica, ne bismo uspeli taj dan da provedemo kako sam zamislila. Ante mi je izašao u susret, jer je dobro poznavao jednog od instruktora ronjenja pa je sve sredio bez po' muke.

Osrtvo Vis je poznato po najboljim ronilačkim destinacijama, tu su potopljene različite olupine koje predstavljaju domove različitih životinja. Raznovrsan životinjski i biljni podmorski svet ga čini još lepšim.

Pero, Antin prijatelj i instruktor ronjenja nas je oveo u obilazak olupine Teti, koji je nekada bio čelični parobrod sa dva teretna skladišta i dva jarbola. Pod punom opremom za ronjene, uzbuđeni, željni avanture ušli smo u vodu, kretali se pratići i skoro imitirajući Perine pokrete. Prvi tragovi da je uopšte došlo do brodoloma nalaze se poprilično duboko. Nailazili smo na otpadnute delove parobroda, koji su ležali na hridinastom dnu. Kretanje kroz podmorske, živopisne krajolike na mene je delovalo poput dobre adrenalinske inekcije. Susretanje sa svim sitnim ali i onim dosta krupnijim životinjskim svetom koji ukrašava morske dubine me je fascinirao. Od nekih predelela zastajao je dah, u nekim trenutcima žalila sam što ne mogu da ovekovečim neke scene i predele kojima sam prisustvovala. Kada smo došli do olupine Teti u kojojoj žive ugori, velike ribe grabljivice, koje su se slobodno kretale oko nas, bile su veličanstven prizor. Još jedan adrenalinski doping, onakav kakav nikada ranije nisam doživela.

Moje iskustvo, doživljene osećaje delio je i Bogdan.

Za doživljeno iskustvo koje je bilo na moju inicijativu, obećao je da će mi se odužiti, ali da moram da sačekam za to. Bila sam jako radoznala, šta mu je palo na pamet.

"A sad idemo na ručak, umorio sam se. Ogladneo. Ti?" Prebacuje ruku preko mog ramena i ljubi me u slepoočnicu. Prepuštam se osećaju blaženstva i dragosti koji me obuzima.

Na ovo sam se odlučila ipak nakon što sam se uverila da mu plivanje ne smeta, da mu to više nije toliki napor, da mu čak i prija.

"Boli li te noga?"

"Ne, samo osećam kako se oporavlja, mišić se vraća u stanje pre nesreće." Pogleda prema dole. "Gde nas vodiš na ručak?" Pogleda me i ja se nasmejem. Setila sam se jednog idealnog mesta.

"Znam jedno šarmantno mesto."

"Šarmantno?"

"Tako su ga meni opisali." Uzvratim.

"Može to šarmantno mesto." Smeje se dok prilazimo autu.

"Ti voziš?" Pogledam ga.

"Ako tako želiš?"

"Ako te ne mrzi. Ja bih uživala kao suvozač."

"Uzivaj onda, Matea." Značajno me pogleda, te ispruži ruku kako bi uhvatio ključeve koje sam mu dobacila.

Nakon ručka, otišli smo kod njega u hotel, a onda je meni palo nešto izvrsno na pamet.

"Bogdane?" Pogledam ga dok stojimo u liftu, dok je moja ruka u njegovoj.

"Da?"

"Do kad ostaješ na Visu?"

"Još dve nedelje. Što?"

Zaustim da mu odgovorim, a on me prekine.

"Matea, rekao sam ti već. Ja nemam nameru da ovo među nama prekinem. Niti sam se složio sa onom tvojom dok traje odmor. Ja sam se zaljubio, onako za pravo. I neću te pustiti. Čak i ako se odljubiš, ja ću opet da te zavodim. Moraš opet da se zaljubiš u mene. Kužiš?" Kužiš kaže tako da na tren zvuči kao Morana.

Nisam to htela da pomenem, ali mi se svidelo šta je izašlo iz njega. On je siguran u svoja osećanja, ja sam u svoja. Mi izgleda imamo budućnost.

"Htela sam da te pozovem da budeš kod nas." Pogledam ga, ozbiljnije. " U vili." Dodam.

Zvuk i otvaranje vrata lifta me prekidaju ali ja nastavljam kada izađemo. "Bili bismo više zajedno." Propnem se na prste. "Ako želiš." Poljubim ga. "Ima mesta."

_________
💜💖💜💖💜