Romansa Na Visu ✔ (završena)

Epilog

〰MATEA〰

Dve godine kasnije

Vis

Mala plaža do koje se može doći isključivo morskim putem je izgledala tako lepo, romantično, filmski nestvarno na kojoj je uz samu obalu postavljen visoki beli sto i na njemu buket suncokreta.

Scena kojoj smo prisustvovali Bogdan i ja, Nina kao moja kuma i Manda kao Bogdanov kum. Iza nas stajali su njih troje, Ira, Paki i Leo, kao pravi svedoci naše ljubavi.

Svadba na Visu je bila moja želja, koju sam jedne noći, u pauzi između vođenja ljubavi ispričala Bogdanu. Mislila sam da je to zaboravio, a onda me je iznenadio jednog dana kada je došao i ispričao mi da je sve spremno za naše venčanje.

Gospodin Matičar je stajao sa leve strane visokog stola, lice mu je bilo po malo smrknuto, zbog Sunca koje je zalazilo, ali još uvek grejalo. Stvaralo je predivnu sliku.

Nakon izgovorenih zaveta, potpisa koji smo utisnuli na beli list debele knjige na stolu, usledio je dug poljubac, koji su prekinule bele latice koje su počele da padaju po nama, zatim zvonki smeh tri vragolana.

Dok sam ulazila u mali brodić kako bismo se vratili u restoran gde će biti žurka, čitavu haljinu sam umočila u vodu, a sandale napunila sitnog peska. Nina mi je pomagala da iscedim krajeve haljine, dok su Bogdan i Manda nazdravljaji iz neke pljoske.

Gde nju nađe sad?

Restoran je bio mali, ali prelepo ukrašen, sa tihom muzikom koja se čula u pozadini. Svi nama dragi, bliski ljudi bili su prisutni.

Ilija i njegova porodica, Bogdanovi roditelji, par njegovih prijatelja, moje devojke... Falili su moji roditelji. Ali za ove dve godine niti jednom nisu pozvali, pitali za mene, za nas. Nisu ni zaslužili.

Proslavu je inače organizovala Morana, ona je jedina mogla sebi da dozvoli odmor kad joj zatreba. Baba Franka napravila torte i obezbedila smeštaj za sve goste.

Svi su bili presrećni zbog nas dvoje, zbog naše odluke da se odlučimo na ovaj veliki korak i to na mestu gde je sve i počelo.

Na kraju je naša svadba svima dobro došla, u jednom trošku su imali i odmor.

Svadba je bila sasvim drugačija, bez ijednog običaja, bez tradicije, samo mi i voljeni ljudi, samo puno ljubavi i smeha, sa muzikom koju smo svi voleli, u kojoj smo uživali. Smenjivali su se ritmovi latino muzike, domaćeg i stranog popa, a noć je završila sa ex yu rok pesama.

"A ti jos pospan kao i prvi puta
donosis cvijece svakoga jutra
i smijes se mojoj rascupanoj kosi
mom nespretnom hodu
i nogama bosim"

Sa Bogdanovim rukama oko mog struka uz pesmu koju sam tražila za mog muža, lagano se pomeramo, dok njegove usne malo po malo me poljube.

"A ja jos topla, sretna i snena
pricam ti tiho svoj san
jer hocu da ti sve znas
svaki moj dan i san
da ti me budis
da ti mi se smijesis i znas
da sam tvoja sva."

Njegove ruke klize mojim leđima, šalju trnce duž kičme i povećavaju želju koja uvek tinja među nama.

"Da li sam ti ikad rekla da te volim
da te volim svaki dan
svaki sat, svaki tren
da li sam ti ikad rekla da te volim
da te trebam, da te zelim, da te imam
i da sam uvijek tvoja sva"

Poslednje reči pesme ne čujem, jedni zvuk koji čujem jeste njegovo šaputanje.

"Hoće li prometiti ako nestanemo?"

"Misliš da će se zabrinuti za nas?" Nasmejem se.

"Mmm" Osvruo se levo, pa desno. "Teška posla."

"Idemo?" Hvatam ga za ruku dok on klima glavom.

Par koraka prema vratima i visoka prilika nas zaustavlja.

"Kuda?"

"Policija je tu." Smejem se mom bratu.

"Sestro, to napuštanje gostiju si od koga naučila?" Odmahuje glavom dok mu osmeh blista na licu.

"Mog starijeg brata, mozda?"

"Dođi, mala." Privlači me u zagrljaj. "Još uvek maštaš o tom Baliju?"

Nije valjda?

Pa dao mi je novac koji je obećao, samo sam ga iskoristila u neke druge svrhe.

"Nisi..?" Odmakne se od mene i pruži mi belu kovertu.

"Poklon od nas." Pomazi me po obrazu, pa štipne za obraz kao da sam dete.

"Zete, čestitam i tebi." Usledio je muški zagrljaj, mogu se zakleti da mu je nešto rekao.

U jednoj ruci držim kovertu i još uvek ne mogu da poverujem, druga mi je ruka u Bogdanovoj. Okrećem se i zagledam u njegove oči.

"Šta ti je rekao?"

"Srećan put."

"Šta?"

"Poželeo nam je srećan put, za slučaj da se ne vidimo pre nego što odemo na put Balija."

"Kad?" Zbunjena sam.

"Sutra, Matea." Poljubi me, kratko, te opet uzme moju ruku i nakon par koraka progovori.

"Ako nam je mesec dana trebalo da se zavolimo, misliš li da ćemo za mesec dana uspeti da napravimo bebu?"

"Počnimo još noćas." Odgovaram kratko ga pogledavši.

Beba?

Bogdan, ja i beba?

Glasno se nasmejem, dok mi se telom razliva toplota. Sviđa mi se kako to zvuči. To je ono o čemu trenutno maštam.

K R A J

Hvala vam svima puno na čitanju, svakoj zvezdici, svakom komentaru.
Nadam se da ste uživali sa Mateom i Bogdanom.

Ljubim vas i volim i neizmerno sam vam zahvalna!!!

❤❤❤❤❤❤❤