Romansa Na Visu ✔ (završena)

24. Imam obožavaoca?

〰MATEA〰

Nekoliko sati nisam uzela telefon u ruke, zato kada sam htela da pogledam koliko je sati, umalo se nisam šlogirala. Majka, brat, Bogdan... Šta li se desilo?

Prvo pozovem Iliju i on započne pridike šta će mi telefon ako ne može da me dobije. Zabrinuo se kad ga je čak i majka pozvala da pita šta je sa mnom, što se ne javljam. Inače je hteo da me pozove na večeru.

Sledeći je bio Bogdan, pa skoro slična situacija, samo bez vikanja, ali on je imao neke lepe vesti, nije hteo preko telefona, da bi mi u sledećem momentu ipak rekao, dete nije moje. Prvo sam bila zbunjena, zatim srećna, onda ljuta na sebe, kako se ja to ponašam...

Sutra nakon posla će doći u Novi Sad, onda je prekinuo jer mora da radi na nekom programu. Ima rok do sledeće nedelje da ga preda.

I najteže za kraj, majka, koja je brojala svega sedamnaest poziva. Na prvo halo zvučala je čudno, umorno i tiho. Nije galamila, očekivala sam da će mi popucati bubne opne kad počne da sasipa sve što pomosli, a tiče se moje neodgovornosti. Rekla mi je kako je bolesna, kako ne može iz kreveta, ne zna šta joj je. Da dođem.

Ništa ne obećam. Ali moja savest nastavi da me muči u narednih nekoliko sati. Nakon večere kod Ilije intenzitet se pojača, ne mogu sebi pomoći brinem za nju. Čak se i Ilija zabrinuo i predložio sa sutradan odemo zajedno da je posetimo.

Složila sam se.

Kada smo je ujutru zaista i posetili, ne sećam se da je nekad tako bespomoćno izgledala. Ležala je na kauču u dnevnom boravku, lice joj je bilo sa tamnim podočnjacima, kaže nije mogla da spava od bolova, nije mogla da se namesti. Sada je bila poprilično džangrizava, ali kada to nije.

Nakon pola sata, Ilija je ustao sa rečima da idemo, onda je oči izbuljio na mene. Znao je po mom pogledu šta sam odlučila. Ali šta sam mogla, trebala joj je pomoć.

"Matea, dođi sa mnom, napolje." Strogo je izgovorio.

"Ma da šta te briga za majku, opet je odvedi." Majka se snuždemo oglasila.

"Možeš li se suzdržati od komentara?" Ošinuo ju je pogledom.

"A možete li bez svađe? Pogledam jedno pa drugo. "Hajde." Rukom poguram Iliju napred. Čim kročimo u dvorište počne.

"Ako si odlučila da ostaneš ja stvarno nemam reči. Razumem da je boli, ali ona samo koristi situaciju. Rekla mi je Ida, da je tražila da dodješ kući... Jasno ti je šta radi?"

"Da, ali ne bih bila mirna da je ostavim samu, bespomoćna je."

"I ti ćeš joj izigravati služavku?"

"Nemoj da si takav!"

"Takav? Nije zaslužila. Matea, on nikad nije bila prava majka. Dobro znaš kako se ponašala, ko je brinuo o meni, zatim tebi." Da, znam.

"Oprosti mi, ali ja sam beznadežan slučaj. Ne mogu kao ti." Jako je skopio oči usne u jednu liniju skupio, lice mu se grčilo. Znala sam koliko se bori da me na silu ne ugura u auto.

"Sutra ću doći po tebe." Posegnuo je u džep. "Izvoli." Pružio mi je par novčanica. "Ako ti zatreba."

"Imam pare."

"Svejedno. I da, posle ću ti poslati broj jednog dobrog fizijatra. Nek ide kod njega."

"Važi." One novčanice stavim u zadnji džep farmerica i poljubim Iliju koji me i dalje ljutito gleda.

Grešim li što ostajem uz ženu koja me rodila?

Videćemo uskoro.

Malo je pričala o tome kako ju je povredio Ilijin postupak, ja gutala sve što sam htela reći, onda je tražila da joj dodam neki lek za bolove i rešila da malo spava.

Ušla sam u kuhinju u nameri da nešto napravim za ručak, kada me je Bogdan pozvao. Razgovorala sam sa njim sve dok nas zvono na interfonu nije prekinulo.

Otvorim kapiju bez provere ko je, jer što bih to radila, bolje da jesam.

Visoka, krupna prilika u uzanoj majici sa zastavom Srbije, farmerice koje su uže od ovih što imam na sebi. Nepristojno ga odmeravam i raspoloženje mi raste za par stupnjeva. Pokretni vic.

Pogledam u njegovo lice, kada ga pozdavim. Odavno sam prepoznala Dejana-kajlu. I gde mu je uopšte kajla? Na svakoj slici je ima?

"Zdravo, lepoto." Tip mi je namignuo? "Matea, beše?" Pruži mi ruku. I tek tada zapazim šta je na njima iscrtano crnom tintom.

Mini oltar...

"A ti si?" Pravim se luda.

"Dejan." Mlitavo se rukuje. "Nisu ti pričali o meni?"

"Nisu te opisali fizički." Pogleda me čudno.

"Kako je teta Draginja? Čuo sam da se ušinula kad je radila u vrtu."

Nisam tako ja čula. Žena je sela na wc šolju, kinula i nije mogla da ustane. Ali šta sam očekivala, naravno da će nešto lepše smisliti.

"Da, da. Spava sad. Možeš doći popodne, kad se i Borko vrati."

"Mogu i sa tobom da posedim malo."

"Žao mi je ali imam puno posla. Nemam vremena da sedim."

"Lepa, zgodna i tako vredna..." Klizi očima po meni, nije mi neprijatno, naprotiv tako je smešno. Tip je sve što mrzim na muškarcu.

"Hvala, hvala. Ali sad moram da idem, ozbiljno. Vidimo se posle." Skoro ga oteram, pa zatvorim kapiju i prasnem u smeh. Pa to je pravi momak za mene! Šta je on naspram Bogdana?

I tako uđem u kuću, uzmem telefon a tamo me već dočeka novi pratilac, novi lajkovi, naravno poruka. Imam obožavaoca?

Nađem njegovu najlepšu sliku, onda slikam ekran i pošaljem sliku Bogdanu.

"Imaš opaku konkurenciju."

Prva poruka koju pošaljem uz sliku.

"Baš me pali taj izgled."

Naredna, jer mi nije odmah odgovorio, videla sam da je na mreži.

"Znam da peniš od ljubomore, ali razumem te imaš razlog."

I ništa. Nema odgovora.

Petnaestak minuta kasnije.

"Da promenim stil?"

Nasmejem se. Nastavio se na moje šale.

"Znala sam da u tebi čuči tip što bi kajlu nosio. Šta ako me pozove na sastanak?"

"Nećeš to propustiti, ni pod tačkom razno."

"Hvala ti što si tako pun razumijevanja."

"Matea, nešto bih ti rekao, ali nije za preko poruke."

"Štaaa?"

Mrzim kad mi neko ovo napiše.

"Večeras, ljubavi. Idem sad."

"Večeras?"

Ne dobijem odgovor u narednih par sati. Bezobraznik.

______________
Dobro jutro!💜💜💜