Romansa Na Visu ✔ (završena)

4. Svuda ona

〰BOGDAN〰

Svuda ona.

Treći dan od kad sam je ugledao na plaži i od kada mi ne izbija iz glave.

Drugi dan da izlazim sa ciljem da nađem voljnu curu za valjanje po krevetu, ali mi ne ide. Ona se stvori tu negde i blokira svaki plan da zavedem i odvedem neku u svoj apartman.

Moja gornja i donja glava su se ovog puta usaglasili, žele nju.

Majku troje dece.

Devojku koja po svemu sudeći ima odličan smisao za humor. Drugog dana na onoj plaži bilo mi je jasno da im nije majka, izgleda premlado, plus je klinci zovu tetkom. Ali ona kada sam je sreo, poželeo sam da utvrdim ono što sam zaključio, a ona me na kratko samo dodatno zbunila svojim odgovorima.

Kada sam se odmakao par metara dalje od nje, onda kada sam mogao trezveno da razmišljam bilo mi je jasno da se samo igra. Ona je dete poput dece koju čuva.

Jutros sam poranio, na plaži je bilo par ljudi kada sam stigao i namestio svoju ležaljku a onda uzeo knjigu. Onu koju su dva nevaljala dečaka iskvasila pre neki dan.

Negde na polovini druge stranice moju pažnju privuče galama, mogao sam da predpostavim o kome se radi, ali ne i izgled devojke koja mi se sve više zavlači pod kožu, i to samo svojim prisustvom.

Na glavi opet ima onaj krem šešir velikog oboda a na njemu još tri manja. U jednoj ruci nosi vazdušni dušek dok joj je u drugoj torba za plažu. Korača sporo, po malo nagnuta na levu stranu, onu na kojoj nosi torbu.

Spusti stvari na pesak, ovog puta je svega desetak metara udaljena od mene i baci se na guzu, onako sa visine. 'Ladno mene zaboli guzica, a ona se samo veselo zacereka kada klinici urade isto što i ona.

Malo kasnije započne uobičajeni ritual - lenjo i pažljivo mazanje tela, mlekom za sunčanje.

Njena ruka lagano klizi duž desne noge od boka prema kolenu pa preko lepo oblikovanog lista, ostavljajući bele tragove koje identitičnim potezom utrlja u kožu. Prste umazane belom kremom zavlači pod ivicu zelenih kupaćih gaćica, namešta ih ujedno mackajući se.

Srce mi se penje u grlo i snažno udara a ona se malo izdigne, pružajući mi bolji pogled na guzu na koju premesti šake i ostavi bele tragove.

Zatim sa oba dlana prelazi preko stomaka i ramena, posebnu pažnju posveti grudima i liniji između njih.

Svaki njen pokret rukom po nagom, tako privlačnom telu na mene deluje kao da rukom prelazi duž mog uda. Učvršćuje ga i diže, pa pojačava bol u preponama. Tera me na ekspresni ulazak u vodu, ali i otežava moje plivanje.

Ona od mene pravi voajera.

Izronim iznad površine vode i prvo što ugledam kad otvorim oči jeste njeno telo dok čuči u plićaku i sakuplja igračke koje mali talasi raznose okolo.

Zaplivam ka njoj i na tom putu uhvatim jednu zalutalu lopaticu, te je ubacim u koficu koju drži jednom rukom.

"Hvala." Kaže i ne pogleda me.

"Nema na čemu." Odgovaram, te nastavim da sakupljam igračke sa njom. Na trenutak joj licem prođe senka iznenađenja, a onda mi uputi blistsvi osmeh.

"Dečaci su zaboravili na igru buđenja?" Pitam bilo šta samo kako bih što duže pričao sa njom.
"Sve im brzo dosadi." Podigne glavu i pogleda me u oči. "Ako je potrebno, uvek im mogu reći da se pobrinu za tebe i razbuđivanje."

"Taman posla." Odmahnem rukom. "Ne volim baš hladan tuš."

"Tu smo ako se predomisliš." Njene maslinaste oči zasijaju kada me pogleda, još i slatko namigne, pa brzo skloni pogled.

Zanimljivo mi je to kako par trenutaka zavodi, pa se postidi, neznatno zacrveni, brzinski okrene glavu. Spusti guste, duge trepavice ili me sneno pogleda ispod njih.

Umesto u knjizi da uživam i da se samo ispružim preko one ležaljke, ja sve češće posmatram tetku koja je otkačena koliko i ona deca.

Negde oko podne pored mene prođu četiri mladića, dvadesetih godina, u rukama nose daske za surfovanje a na licima osmehe.

"Pa ko je to poranio?" Najviši među njima progovara, te spušta dasku i kreće prema Matei.

Smeje se i nešto govori dok ga grli, pozdravlja se sa ostalim momcima, isto srdačno.

"Mala, pa gdje si ti?" Mršavi, plavokosi je potapše po ramenu, glasno pitajući.

"Sad sam tu i ostajem više od mesec dana. Dadiljam, kao što se da primetiti."

Što su ovoliko glasni? Mada, odgovara mi, mogu da čujem nešto što će mi koristi.

"Tetka, i mi hoćemo veliku dasku!" Mlađi, pokazuje na dasku.

"Ma kako ne!"

"Želim!"

Momci se klibere.

"O jebem mu mater!" Vikne, na šta se momci još više nasmeju.

Najviši joj priđe, nešto pita, ona klimne glavom.

"Hoćete li sa nama surfati, dečki?" Skrene pogled na dečake.

"Hoću i ja!" Devojčica koja se do sad igrala u pesku skoči na noge i pridruži im se. Tri momka odlaze u vodu sa klincima dok se Matea spušta nazad na pesak i pored nje sedne jedan, a ja se prisilim da prestanem nekulturno da zurim u njihovom pravcu.

Zahvalan sam onome ko je izmislio naočare, makar ne vide svi u koga gledam i kako mi se šire oči svaki put kad ona napravi jedan od njenih joga pokreta.

***

"Napokon!" Glasno izgovaram kada vidim da sam konačno otkrio grešku u programu.

Odahnem i odštetam do mini bara koji je smešten pored prozora te natočim čašu ljute tečnosti i iskapim.

Košulju koju sam imao na sebi zamenim majicom i izađem da prošetam. Na vratima hotela skoro se sudarim sa prsatom plavušom. Odmerim je, dok joj se pristojno izvinjavam.

"U redu je." Drsko odgovara, te lagano zastaje, okreće se iza sebe, pratim njen pogled i susrećem se sa mlađom verzijom te plavuše.

Pri prvom pogledu na nju bude mi jasno, ona traži isto što i ja. Kada mi pogled klizne niže, u njenom naručju primetim smeđe, kovdžavo stvorenje, ugneždeno na njene grudi.

Hoću li naći nekog bez prilepka? Prođe mi mislima, pa se nasmejem, onako u sebi.

Produžim dalje u noć, usporim korak kada osetim oštar bol u nozi, te odlučim da sednem u obližnji bar.

______________