"Znaš da te volim, ali zaista nisam raspoložena za gužvu."
"Obećavam, Ksjuh, neće biti nikakve gužve. Samo večera s par najbližih prijatelja", pogledam je sumnjičavo, jer su njih dvoje poznati po dobrim žurkama.
"Karolina bi volela da dođeš", ponovo me zamoli, ovaj put koristeći stariju ćerku kao izgovor. Zna koliko obožavam to dete.
"Dobro, doći ću. Ali ako napravite žurku, dobro znaš da znam gde su vrata", pripretim joj, služeći se prstom, što nju nasmeje.
"Nema žurke. Časna izviđačka", prevrnem očima, ali ipak ne izdržim da se ne nasmejem.
"Ali ideš sa mnom da joj izaberem poklon. Nemam ni predstavu šta bi želela."
Nisam tako davno bila tinejdžer, ali svejedno ne mogu da ih razumem. Lina je dobro i skromno dete, pa s njom i nije tako teško.
"Bilo kakva šminka i dići će ti spomenik", Nikol prevrne očima na takvo ponašanje ćerke, dok joj na usnama i dalje titra osmeh.
"To je samo faza. Ne brini, proći će", svi smo u jednom periodu života bili u toj fazi, kad želiš da budeš odrastao. Tek kad odrasteš shvatiš da je najbolje biti dete.
"Ma znam, ali prosto želim da shvati da je lepa i bez svega toga. Želim da zavoli sebe."
"To je najteža lekcija. Ali ne brini, Lina je pametna devojka", pokušam da ugasim taj mod zabrinutog roditelja. To je raspoloženje, koje ubedljivo najmanje volim kod nje. Verovatno zato što još uvek nisam postala roditelj.
Čini mi se da nikad i neću.
"Kako je Ilja?", promenim temu, skrećući sebi misli sa zabranjene teme, na njenog muža.
"Odlično. Baš mi je rekao da te pozdravim, kad sam kretala. I on bi voleo da te vidi večeras", na licu joj se stvori ogroman osmeh dok priča o njemu.
"Dobro, već sam pristala. Ne moraš dalje da me ubeđuješ", prekinem je kroz smeh, jer znam da bi sad nastavila da priča o tome kako sam im nedostajala.
"Kako će mi nedostajati kad se vrati u Ameriku. Nadam se da ćeš mi bar ti ostati u Moskvi", rastuži se na samu pomisao o Iljinom povratku u klub. Iako provode svaki slobodan trenutak zajedno, shvatam da im to nije dovoljno.
"Vratila sam se u CSKA, tako da da, opet sam u Moskvi", obavestim je o novoj promeni radne sredine, tačnije o povratku na staro. Godina u Piteru je bila divna, ali Moskva je moj dom.
"Ne znam ni šta ti je bilo da pređeš u SKA", po ko zna koji put iskritikuje moju odluku da malo promenim klub.
"Želela sam neku promenu, a znaš da mi je klub najmanje važan. Kad bi reprezentacija igrala češće, batalila bih klub totalno", osmehnem se, jer istina je da obožavam svoj posao.
Od detinjstva volim hokej, ali nikad nisam bila neki talenat. Zbog te ljubavi prema ovom sportu sam bila spremna da potrošim mnogo vremena na studije medicine. Sve samo da bih ceo svoj život mogla da ga gledam iz prvih redova, kao fizioterapeut.
"Ipak mi je drago da si se vratila. Bilo mi je užasno dosadno bez tebe", uzvrati mi osmeh, zbog kog mi bude još draže što sam ponovo u Moskvi.
Nije da se nismo viđale i dok sam bila u Piteru, no ipak navikle smo na mnogo više zajednički provedenog vremena. Još jedna pozitivna stvar koju mi je posao doneo. Da me Ilja nije upoznao s njom, ne bih imala ovakvu najbolju prijateljicu.
•Feđa's pov•
"Bravo", kažem uz osmeh, dok posmatram impresivno pimplanje loptom.
"Ostao si bez naslednika. Ali neka, mali je prirodan talenat za fudbal", kroz smeh se pozdravim s Iljom, koji ponosno posmatra Filipa.
"Filip fudbal, Artjom košarku. Izgleda da ću ja Evu morati da naučim hokej", kao se požali, dok mu na licu blista osmeh.
"A gde nam je gazdarica?", nasmejano upitam, nakon što nigde ne primetim Nikol. Uvek je prva na vratima, kad se pojavi neki gost.
"Izašla do grada s prijateljicom. Nisu se dugo videle, tako da sigurno neće skoro", mahne rukom Filipu, kao znak da krene s nama.
"Mislio sam da se neće moći odvojiti od tebe, sad kad si tu", nasmeje se, pa odmahne rukom.
"Bio sam joj zanimljiv sve dok Ksenija nije došla iz Pitera. Sad joj je zanimljivije da razmene tračeve. Ženska posla."
Ostavi me u dnevnom uz obavezno Osećaj se kao kod kuće, pa ode u kuhinju da nam donese piće.
"Standardno?", upita, iako već i sam zna odgovor.
"Kao i uvek", odgovorim, dok pogledom lutam po ogromnoj prostoriji.
Poslednji put sam ovde bio s njom.
"Hvala ti što si došao. Znaš da se ne bismo ljutili i da nisi", spusti dve čaše viskija na stočić ispred mene, pa mi se obrati polako, kao da tačno zna o čemu sam razmišljao.
"Za kumicu sve", uložim puno snage u osmeh. Ne želim da i dalje brine za mene.
"Mogu ti reći, najviše se obradovala kad je čula da ti dolaziš. Mislim da si joj nedostajao, iako ne želi da prizna", uputi mi blagi osmeh, koji sad već lakše uzvratim.
"Znači, češće ću morati da navraćam", dam obećanje, i sam svestan da moram nastaviti sa životom.
"Divim ti se, znaš. Mislim da ne bih mogao da preživim takvo nešto", po prvi put nakon nesreće progovori na tu temu.
"A ko je rekao da sam ja preživeo?", upitam tiho, jer nisam siguran da želim da ovo čuje.
Zapravo sam sasvim mrtav.
Cenim to što brine i što znam da mogu u pola noći da ga pozovem, ako mi zatreba, ali ne želim da razbija glavu zbog mene. Ima dovoljno svojih briga.
Pogleda me saosećajno, ali ništa ne kaže, jer zna da je tako bolje. Neugodnu situaciju prekine Eva koja mi se baci u zagrljaj. Zahvalan sam joj na tome.
"Pa ti si skroz porasla, otkako smo se poslednji put videli", počne da se smeje, kao da ne postoji ništa što je više želela da čuje.
Oduvek su mi govorili da znam sa decom i da sam prosto rođen da budem tata. Nije da nisam želeo.
Prosto se nije dalo.
Zatvorim oči na trenutak, razmišljajući o nekadašnjim snovima i planovima, no brzo se trgnem jer znam da mi to neće pomoći.
"Jesi dobro?", Eva me pogleda tužno, zbog čega skupim snage da joj se osmehnem.
"Jesam, zlato, dobro sam."
Moram da budem.
Neko bio mnogo nestrpljiv, pa se potrudio da što pre završi cover i smisli ime, tako da meni ne ostane ništa drugo sem da objavim prvi deo 😂 Nikad ti neću moći dovoljno zahvaliti za sve što radiš za mene danicasidereum 💙
Nakon mnogo vremena mogu da kažem da sam uživala u pisanju. Poslednje dve sedmice sam uložila i poslednji minut svog slobodnog vremena u ovo i po prvi put mogu da kažem da sam zadovoljna nečim što sam napisala 😂
Bilo je neobično staviti neki drugi sport u fokus, umesto fudbala, ali mogu da kažem da sam zaista naučila mnogo toga novog pišući ovu knjigu. Ne znam kako vi, ali ja kad pišem na neku temu, trudim se da istražim sve što je moguće 😅
Nadam se da će vam se svideti i priča i likovi, koliko i meni 💙 Dana najbolje zna da sam neke delove ove knjige preplakala 🙈
// 15.III 2022. Ova knjiga nekako nikad nije zaradila pažnju koliko ostale, iako ja lično smatram da je jedna od boljih po kvalitetu na mom profilu 😅 Nadam se da će se to ovim ponovnim objavljivanjem, malo promeniti 💙
YOU ARE READING
𝑃𝑜𝑟𝑢š𝑒𝑛𝑒 𝐵𝑎𝑟𝑖𝑗𝑒𝑟𝑒 ✅
FanfictionŠ𝑡𝑎 𝑠𝑒 𝑑𝑒𝑠𝑖 𝑘𝑎𝑑 𝑠𝑒 𝑑𝑣𝑜𝑗𝑒 𝑢𝑛𝑖š𝑡𝑒𝑛𝑖ℎ 𝑙𝑗𝑢𝑑𝑖 𝑢𝑝𝑢𝑠𝑡𝑖 𝑢 𝑗𝑒𝑑𝑎𝑛 "𝑏𝑒𝑧𝑜𝑝𝑎𝑠𝑎𝑛" 𝑜𝑑𝑛𝑜𝑠? 𝑀𝑜𝑔𝑢 𝑙𝑖 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑜 𝑑𝑟𝑢𝑔𝑜𝑚 𝑑𝑎 𝑏𝑢𝑑𝑢 𝑙𝑒𝑘 𝑖𝑙𝑖 ć𝑒, 𝑏𝑎š 𝑠𝑢𝑝𝑟𝑜𝑡𝑛𝑜, 𝑢𝑛𝑖š𝑡𝑖𝑡𝑖 𝑖 𝑝𝑜...
