"Spremna?", upita me uz osmeh, nakon što se nađemo pred VEB Arenom.
"Spremna sam već mesecima", prevrnem očima, jer ne kapiram toliko uzbuđenje zbog neke obične utakmice.
O da, napokon idemo na utakmicu, koju mi je davno obećao. No umesto da ja gledam njega kako trči po terenu, zajedno ćemo gledati CSKA. Sigurna sam da ne bi trebalo da ide na utakmicu rivala, ali ne želi da prizna da mu stvaram probleme.
"Nisam ja kriv što si bila ljuta na mene, pa nisi došla onda kad sam te zvao", kaže provocirajući me, ali ja odlučim da ostanem smirena do kraja. Tačno je da sam se ljutila zbog gluposti, ali ne mogu da promenim ono što je bilo.
"Zašto CSKA?", postavi pitanje na temu, o kojoj nikad pre nisam razmišljala.
"Nemam pojma. Prosto otkad znam za sebe, navijam za njih. Tatin uticaj", slegnem ramenima, jer ni sama ne znam kako to bolje da objasnim.
"I ne postoji još neki razlog?", upita zainteresovano, a ja se zamislim.
"Ko ti je idol?", upitam ga znatiželjno, ali sam ga očito zbunila.
"Šta?", posmatra me iznenađeno, pa mu ponovim pitanje.
"Da li postoji neki fudbaler kom si se divio kad si bio mali?", preformulišem da bi me bolje shvatio.
"Recimo Loskov. On je bio kapiten u Lokomotivi i sećam se da sam i ja hteo da prođem njihovu akademiju, ali su me odbili", odgovori na pitanje, nakon kratkog razmišljanja.
"Pa vidiš, meni je idol bio Sergej Fjodorov. Istina malo sam zakasnila da bih ga gledala u dresu CSKA, ali nisam propuštala utakmice Detroitskog Red Wings-a. Može se reći da je moja ljubav prema CSKA jednim delom vezana za njega", potrudim se da mu objasnim, a on me posmatra zbunjeno.
"To mi ime nekako zvuči poznato", izgovori zamišljeno, a ja prasnem u smeh.
"Stvarno je čudno što ti zvuči poznato. On je samo jedan od najboljih hokejaša, koji su ikad stali na led, ništa više", pomognem se sarkazmom ne bih li mu objasnila značaj Fjodorova.
"Čekaj, on je sad generalni menadžer CSKA, zar ne?", upita, kao da se napokon setio, odakle mu zvuči tako poznato.
"Mislim da mi je Grigorenko pričao o njemu. Radiš sa idolom?", pogleda me kao da ne može da poveruje u to, a ja uz osmeh klimnem glavom.
"I? Kakav je osećaj?", ova tema mu se izgleda mnogo sviđa, a ni meni nije neki problem da pričam o onome što volim.
"Neverovatan. Već dugo radimo zajedno, ali se, svaki put kad treba o nečemu da pričam s njim, ponovo izgubim", kažem kroz smeh, pa primetim da se i on smeje.
"Rekao bih da treba da se oseća počastvovanim što ti je idol", uputi mi jedan od najlepših osmeha, koje sam u životu videla, što ima za posledicu klecanje mojih kolena.
"Mislila sam da ćeš hteti u VIP ložu", iznenadim se kad shvatim da smo zapravo na tribinama, među ostalim navijačima.
"Zašto smo ti i ja ovde?", upita me ozbiljno, sasvim me zbunivši.
"Da bih se ja zaljubila u fudbal?", izgovorim to više kao pitanje, što ga nasmeje.
"Da, da bi se ti zaljubila u fudbal. To je nemoguće, ako smo u loži, daleko od navijača i atmosfere", pojasni, ali ja nastavim da ga posmatram zbunjeno.
"Svestan si koliko će ti ljudi prići da traži autogram ili fotografiju dok smo ovde?", upitam, ne verujući da se stvarno odlučio za tribine.
"Pa?", pogleda me uz blistav osmeh, koji kaže da je sve uredu.
"Ako ćeš zbog toga zavoleti fudbal, onda vredi", namigne mi, ostavivši me bez teksta.
Lina je bila upravu. Pala sam na njega, a nisam smela. Boleće.
•Feđa's pov•
"I?", uzbuđeno upitam Kseniju, koja je sve vreme bila užasno tiha. Trenutak istine.
"Moram da priznam da je bilo lepo", blago se osmehne, ali mi taj osmeh deluje isuviše lažno.
"Ne deluje mi baš tako", kažem razočarano, jer sam zaista mislio da će joj se dopasti.
"Ne, ne, Feđa, zaista je bilo divno. I atmosfera je ludačka. Čak mi je i igra bila zanimljiva", po pogledu primetim da je iskrena, ali nešto je muči.
"Ali-?", pogledam je iščekujući nastavak.
"Ali brinem zbog nečeg drugog", suzdržano odgovori, ne dajući mi nikakve detalje.
"Zbog čega?", upitam direktno, jer želim da joj pomognem.
"Ne želim da te zamaram. Ionako je u pitanju glupost", odmahne rukom, kao znak da nije bitno, ali me to ne umiri.
"Ne razbijaj glavu zbog gluposti", zvučalo je previše kao naređenje, iako to nisam želeo.
Prosto iritira me to što sam ja pred njom kao otvorena knjiga, a ne znam ništa o njenim problemima. Stekao sam utisak da ima toliko tajni, da im ni sama ne zna broj.
"Ali zaista, bilo mi je lepo s tobom", razoruža me osmehom, pa zaboravim sve ono što sam hteo da joj kažem i da je pitam.
"Doći ćeš idući vikend na moju utakmicu?", predložim, a ona to dočeka sa ogromnim osmehom.
"Još uvek sam na odmoru, tako da svakako nemam ništa pametnije da radim", odmah mi na pamet padne milion načina, na koje bismo mogli da iskoristimo to vreme.
"Nisi umorna, zar ne?", upitam, jer imam ogromnu želju da još malo šetamo.
"Zapravo nisam. Bolje sam spavala poslednjih dana, pa imam viška energije. Šta si planirao?", znatiželjno me pogleda, na šta slegnem ramenima.
"Ništa specijalno. Mislio sam da bismo mogli malo da prošetamo po gradu", iznesem predlog, no ona ponovo deluje zbunjeno.
"Zar ne misliš da smo već privukli mnogo novinarske pažnje na sebe?", spusti pogled samo na trenutak, jer je ja odmah nateram da me pogleda.
"Pa šta i ako jesmo?"
"Ne smeta ti?", posmatra me iznenađeno, kao da je bila ubeđena da će biti suprotno.
"Zašto bi mi smetalo?", ne sklanjam svoj pogled s nje u želji da napokon shvatim šta joj se mota po glavi.
"Ne znam. Samo sam pretpostavila da ne bi želeo da te vide sa mnom", i ponovo taj njen manjak samopouzdanja, koji me izluđuje. Nema apsolutno nijedan razlog zašto bi bila nesigurna.
Nežno spustim dlan na njen obraz, pa svestan svih mogućih posledica, spojim naše usne u dug poljubac.
"Pogrešno si pretpostavila."
YOU ARE READING
𝑃𝑜𝑟𝑢š𝑒𝑛𝑒 𝐵𝑎𝑟𝑖𝑗𝑒𝑟𝑒 ✅
FanfictionŠ𝑡𝑎 𝑠𝑒 𝑑𝑒𝑠𝑖 𝑘𝑎𝑑 𝑠𝑒 𝑑𝑣𝑜𝑗𝑒 𝑢𝑛𝑖š𝑡𝑒𝑛𝑖ℎ 𝑙𝑗𝑢𝑑𝑖 𝑢𝑝𝑢𝑠𝑡𝑖 𝑢 𝑗𝑒𝑑𝑎𝑛 "𝑏𝑒𝑧𝑜𝑝𝑎𝑠𝑎𝑛" 𝑜𝑑𝑛𝑜𝑠? 𝑀𝑜𝑔𝑢 𝑙𝑖 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑜 𝑑𝑟𝑢𝑔𝑜𝑚 𝑑𝑎 𝑏𝑢𝑑𝑢 𝑙𝑒𝑘 𝑖𝑙𝑖 ć𝑒, 𝑏𝑎š 𝑠𝑢𝑝𝑟𝑜𝑡𝑛𝑜, 𝑢𝑛𝑖š𝑡𝑖𝑡𝑖 𝑖 𝑝𝑜...
