"Hej", pozdravi me uz osmeh, nakon što se jedva nekako nađemo ispred Megasporta od gužve. Iako u ovakvim situacijama to često zna da bude frustrirajuće, volim kod Moskve, to što je tako živa.
"Lepa kao i uvek", uputi mi kompliment, nakon što me dobro odmeri, a ja pocrvenim, osetivši ponovo dobro poznatu nelagodu.
"Hvala", ljubazno se zahvalim, pa uđemo u Arenu, da zauzmemo svoja mesta.
"Iskreno me iznenadilo što si pristala da izađeš sa mnom. Već sam počeo da odustajem", pogleda me nasmejano, pa mu ja uz određeni napor uzvratim osmeh. Ne znam koji mi je đavo. Mislila sam da sam nakon prebrodila taj glupi strah.
"Mene iznenađuje što nisi odustao, nakon što sam otišla u Piter. Nisam očekivala da ćeš i dalje biti tu kad se vratim", budem u potpunosti iskrena s njim, što ga nasmeje.
"Isuviše mi se sviđaš, da bih tako lako odustao", ponovo me odmeri od glave do pete, ali odlučim da se pravim da ništa nisam primetila. U suprotnom ću ponovo osetiti jebeni strah.
Dokle će više mozak da se igra sa mnom?
Smestimo se u prve redove, spremni za spektakl. Filmsko veče sa Nikol mi trenutno deluje savršeno u poređenju s ovim dejtom, uprkos činjenici da obožavam košarku. Prosto ovo sve ima neki loš vajb.
•Feđa's pov•
"Mogu ti reći, ovo mi je tako trebalo", osmehnem se Nikol, jer se odavno nisam osećao ovako dobro.
"Pretpostavila sam. Žao mi je samo što Ksjuša nije mogla da dođe", pretpostavio sam da će pozvati i nju, ali sam se opet nekako nadao da neće.
"Radi?", upitam, iako sam svestan da su male šanse za to. Ne verujem da ima potrebe da ostaje do ovo doba na poslu.
"Ma kakvi. Uspela sam da je nagovorim da izađe s jednim dečkom, koji je već dugo muva", objasni mi uz osmeh, veoma srećna što je njena najbolja prijateljica nekom napokon pružila šansu. Drago mi je da sam bio od pomoći.
"Samo još tebi da nađem neku devojku i svi srećni i zadovoljni", nastavi u veselom tonu, ali joj samo jednim pogledom dam do znanja da je još uvek rano. Nisam spreman da se opet vežem. Ne znam da li ću ikad ponovo i biti spreman.
"Izvini. Ja i moj brzopleti jezik", ne znam kako bi iko ikad mogao da se na ljuti na Nikol, kad svaki put složi tu neku tužnjikavu facu.
"Sve okej. Koji je idući na redu?", upitam, a ona priđe laptopu, posmatrajući plejlistu.
"Slumdog Millionaire?", pogleda me, kao da traži dozvolu da ponovo pusti film, koji smo gledali mali milion puta.
"Klasika. Može", pristanem, iako mislim da radnju znam na pamet do nasjitnijeg detalja. Ne postoji film, koji sam više puta gledao.
"Kad će Ilja nazad?", upitam je zainteresovano, jer mi već pomalo fali moj najbolji prijatelj.
"Idući ponedeljak. Okupljanje reprezentacije pred Svestko prvenstvo. Ne znam ko se tome više raduje - Ilja ili Ksjuša", čim spomene Iljin povratak, osmeh zablista na njenom licu.
Pođem da pitam nešto vezano za Kseniju, ali me zaustavi zvono na vratima, pa Nikol ode da otvori.
"Otkud ti? Kako je prošlo?", po njenom uzbuđenom tonu, shvatim da se to baš Ksenija pojavila.
"Veruj mi, celo veče čekam da dođem. Utakmica je bila savršena. Još jedna pobeda za nas."
"Ma ne pitam te za utakmicu, već za dejt", već znam kako prevrće očima.
"Ne znam koji mi je đavo, ali ne mogu ja ovo. Jedva sam čekala da se sve završi i celo veče sam se kajala što nisam odustala i došla ovde da gledam filmove", uzdahne, jer očito ni samoj sebi nije jasna.
"Zar je bilo toliko loše?"
"Ma ne, Saša je zaista bio divan, ali nema šanse da će biti drugog dejta. Mislim da me u skorije vreme, uopšte nećeš videti ni na kakvom dejtu", i sam se iznenadim kad uhvatim osmeh na svom licu. Uozbiljim se, ne želeći da Ksenija shvati da sam sve čuo.
"Oh, nisam znala da si i ti tu", iznenađeno izgovori, nakon što me zatekne u dnevnoj.
"Nadam se da ne smetam", doda, očito se osetivši viškom.
"Taman si na vreme za film", Nikol joj pokaže da sedne pored mene, pa se i ona vrati na svoje mesto.
"Ponovo gledaš Slumdog Millionaire?", upita Nikol kroz smeh, jer i ona očito zna koliko je ova zaljubljena u taj film.
"Čuo sam da si bila na utakmici. Je l' i dalje vatreno u Megasportu?", potrudim se da započnem bilo kakav razgovor, jer je sve bolje od mog ignorisanja njenog prisutva ili obrnuto.
"Nisi ni svestan koliko. Atmosfera je bila savršena. A tek igra naših", odmah se raspriča, kao da je jedva čekala da je neko pita o tome. Po takvoj reakciji shvatim da je veliki fan košarke. Izgleda da samo fudbal ne može da dobije šansu.
"Moraću onda da te povedem na jednu od utakmica Lige Šampiona. Mislim da ćeš biti oduševljena tom atmosferom", predložim uz osmeh, pa primetim blagu nelagodu, pre nego što mi uzvrati blistavim osmehom.
"Nisam sigurna da ste zaslužili šansu", našali se, a ja rešim da prihvatim šalu.
"Šta čovek treba da uradi da kod tebe zaradi šansu?", upitam direktno, na šta se nasmeje.
"Šalila sam se. Mogu da ti poklonim jednu utakmicu", pristane da dođe.
"A mene ne zoveš, kume?", i Nikol se uključi u naš razgovor, pa joj objasnim kako nju ne moram posebno da zovem, jer je ipak fudbalski fan i vlasnik sezonske karte za VIP ložu.
"Pokušavam da navučem tvoju prijateljicu na fudbal, ali ne deluje mi kao da mi uspeva", kao se požalim, pa primetim kako me Ksenija pomno posmatra. Pogledam je upitno, tražeći objašnjenje, ali ga ne dobijem.
Da mi je znati o čemu razmišlja.
•Ksenija's pov•
"Trebalo bi da krenem. Radim ujutru", kažem nakon što završimo gledanje filma i nakon što shvatim da je ponoć prošla odavno.
"Odvešću te ja", Feđa se ponovo ponudi, kao i danas, ali ga ja i ovaj put odbijem.
"Ima da te vozi. Lakše ću zaspati, ako znam da si otišla s Feđom", Nikol me ozbiljno pogleda, zahtevajući od mene da je poslušam.
"Uredu, ako to baš toliko želiš", prevrnem očima, ali ipak pristanem da krenem s njim.
"Ne znam zašto se toliko mučiš. Došla sam autom, nije mi problem da idem sama", primetim, na šta on ne obrati pažnju.
"Dejt propao?", iznenadi me svojim pitanjem toliko da ne znam šta da kažem.
"Nikol mi je rekla da si otišla na dejt, a po tvom dolasku sam i sam zaključio da je loše prošlo", pojasni mi otkud baš to pitanje, na šta klimnem glavom.
"Znaš, bio si u pravu. Krivim sebe za nešto što se dogodilo, a moj mozak se trudi da me na to stalno podseća. Ne dozvoljava mi da i na trenutak zaboravim, iako bih htela. Sve od tog događaja stojim u mestu i ne mogu da krenem napred", ni sama ne znam zašto mu sve ovo govorim, ali osećam se lakše.
Ćuti, ponovo me proučavajući pogledom, kao i ono veče kad smo se upoznali. Toliko želim da prekinem tišinu, da uopšte ne biram reči.
"Ti si moj jedini korak unapred."
YOU ARE READING
𝑃𝑜𝑟𝑢š𝑒𝑛𝑒 𝐵𝑎𝑟𝑖𝑗𝑒𝑟𝑒 ✅
FanfictionŠ𝑡𝑎 𝑠𝑒 𝑑𝑒𝑠𝑖 𝑘𝑎𝑑 𝑠𝑒 𝑑𝑣𝑜𝑗𝑒 𝑢𝑛𝑖š𝑡𝑒𝑛𝑖ℎ 𝑙𝑗𝑢𝑑𝑖 𝑢𝑝𝑢𝑠𝑡𝑖 𝑢 𝑗𝑒𝑑𝑎𝑛 "𝑏𝑒𝑧𝑜𝑝𝑎𝑠𝑎𝑛" 𝑜𝑑𝑛𝑜𝑠? 𝑀𝑜𝑔𝑢 𝑙𝑖 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑜 𝑑𝑟𝑢𝑔𝑜𝑚 𝑑𝑎 𝑏𝑢𝑑𝑢 𝑙𝑒𝑘 𝑖𝑙𝑖 ć𝑒, 𝑏𝑎š 𝑠𝑢𝑝𝑟𝑜𝑡𝑛𝑜, 𝑢𝑛𝑖š𝑡𝑖𝑡𝑖 𝑖 𝑝𝑜...
