𝑃𝑜𝑟𝑢š𝑒𝑛𝑒 𝐵𝑎𝑟𝑖𝑗𝑒𝑟𝑒 ✅

•18•

"Kako ste proveli dan?", upitam Artjoma i Filipa, koji deluju oduševljeno, dok im spremam večeru. Nikol i Lina su ostale u gradu, a Ilja je s Feđom u dvorištu, dok Eva gleda crtaće u dnevnom.

"Stadion je savršen. Upoznali smo neke od reprezentativaca Brazila", Artjom mi objašnjava, dok Filip uporno dobacuje poneku reč iskazujući tako svoje oduševljenje.

"Upoznali smo Nejmara!", Filip oduševljeno vrisne, što me nasmeje. Znam koliko ga voli i koliko njegovih utakmica po sezoni odgleda. Prosto je zaluđen njim, onako kako sam ja nekad bila zaluđena Sergejem Fjodorovim. I razumem osećaj sreće jer ga je upoznao, jer sam i ja bila isto tako srećna kad sam došla u CSKA, gde je on bio generalni menadžer. Pa i dan danas radim s njim i ne mogu da opišem taj osećaj koji se javi kad treba o nečemu da razgovaram s njim.

Čovek je prosto legenda i to ne samo u Rusiji. Pa on je član hokejaške Kuće slavnih. Zar to nije dovoljno da se obraduješ upoznavanju s njim?

"Je l' Ilja organizovao upoznavanje ili?", upitam radoznalo, mada već pretpostavljam da znam odgovor. Za klince mu nikad ništa nije teško.

Iznenadim se kad obojica odmahnu glavom.

"Tata je rekao da je to sigurno Feđino maslo.", nasmejem se kad čujem kako Artjom citira Iljine reči, koristeći se i vazdušnim navodnicima.

"Da, kum poznaje Neja!", Filip ponovo vrisne od sreće, ali se to njegovom bratu očito ne svidi, jer prevrne očima.

" 'Ajde da jedete", spustim palačinke na sto ispred njih, a sama krenem u dvorište da pozovem i ovu dvojicu. Stanem kad primetim da pričaju o nečem ozbiljnom, pa se jednostavno vratim unutra ne želeći da ih prekidam.

"Eva, 'ajde da jedemo. Palačinke su gotove", ponesem je iz dnevne u kuhinju, jer ponovo ne želi da hoda. Prava mala princeza.

Ilji pošaljem poruku da je večera gotova, jer zaista nisam želela da ih prekidam.

O čemu li su uopšte pričali?

•Feđa's pov•

"Hvala za iznenađenje. Klinci su se obradovali, pogotovo Filip", Ilja mi priča uz osmeh kako je prošlo upoznavanje s Nejmarom i još nekim fudbalerima Brazila.

"Nemaš za šta da se zahvaljuješ. Znamo se on i ja od ranije, pa nije bio nikakav problem. Nisam mu tražio da doleti u Moskvu da ih upozna, već samo da dođe do stadiona", osmehnem se, jer znam koliko ga Filip voli. Zaista mi nije bilo teško da iskoristim svoje poznanstvo radi njega.

"Šta te muči?", upita, a ja se zbunim. Kako je opet uspeo da me provali?

"Ma ne znam ni sam. Moj mozak očito voli da se igra sa mnom", pokušam da ne produbljujem priču na tu temu, jer ni sam ne znam šta bih mu rekao.

"Opet Sonja?", upita tiho, a ja odmahnem glavom, jer po prvi put moja neraspoloženost nema veze s njom.

"Šta onda?", sad deluje još više zabrinuto.

"Zar nikad ne pomisliš koliko si zapravo srećan, jer imaš njih četvoro? Imaš nekog ko te vidi kao svog heroja, bez obzira na neke nebitne rezultate. Imaš nekog ko je tu da te nasmeje i oraspoloži kad imaš težak dan. Imaš nekog ko će ceo život da te voli i podržava, ma šta da uradiš", primetim da sam ga iznenadio, jer sigurno nije očekivao ovakav razgovor.

"Želiš klince", progovori tiho, kao da mu je sad sve jasno. Osmehne mi se, ali mu ja ne uzvratim osmeh.

"U čemu je problem? Bar decu nije teško napraviti", nasmeje se, a ja nemam snage da uradim isto.

"Ne želim samo klince, želim porodicu. Pravu porodicu, kao što je ti imaš s Nikol. A opet, ne vidim da je to moguće", podsmehnem se sam sebi, jer mi ništa ne ide od ruke.

"Zašto misliš da nije moguće?", deluje u potpunosti zbunjen.

"Ne vidim porodicu ni s jednom od devojaka koje poznajem. Sve su za noć, najviše dve, ali ništa više od toga. Ni jednoj od njih ne želim da poklonim ostatak svog života. Ma kakav ostatak života, ne želim ni ime da im zapamtim, kamoli šta više", frustrirano objasnim, a on deluje zamišljeno.

"A Ksenija?"

"Šta Ksenija?", pogledam ga zbunjeno, jer ne vidim kakve sad ona veze ima s ovim.

"Okej, sve su iste, samo za jednu noć i nikad te nijedna nije zaista dotakla. Sve to kapiram. Ali zar nisi rekao kako si osećao krivicu nakon što si spavao s Ksenijom, kao da si tako prevario Sonju? Zar to onda ne bi značilo da si osetio neku dublju konekciju, ako si i samo na trenutak mogao pomisliti da to sve izgleda kao da si je zamenio Ksenijom?", posmatram ga kao da mi priča na nekom nepoznatom jeziku, a ne mom maternjem.

"Da, prijateljsku", pojasnim, a on prevrne očima.

"Ma daj, Ilja, spavala je sa mnom samo zato što je bila mrtva pijana. Još uvek osećam određenu dozu krivice, jer sam je faktički iskoristio. Ali to ne znači ništa. Niti ona mene vidi na taj način, niti ja nju vidim tako", već pomalo iznervirano odgovorim, jer me nervira da pričam o svom nepostojećem ljubavnom životu.

"Koliko god da je bila pijana, podsetiću te još jednom. Jedini u poslednje tri godine", izgovori reč po reč, trudeći se da promeni moje mišljenje. Još malo fali pa da počne da mi slovka.

U redu, istina je da me ta informacija užasno zbunjuje još otkad sam je prvi put čuo. No to ne znači ništa.

"Ne mogu da verujem da te Nikol uvukla u svoj plan. Bar si se ti uvek držao po strani, kad su u pitanju njeni planovi na račun mog ljubavnog života", napokon shvatim o čemu se ovde radi.

"Jadni Feđa. Pa kako će on sad sam? Daj da ja njemu pomognem, tako što ću mu nabaciti neku svoju prijateljicu. Samo nek nije sam", izmitiram Nikolin glas, sve više ljut. 

"Da, preživeo sam tragediju. Da, nisam bio dobro. Da, i dalje nisam dobro. Ali nisam nesposoban!", ni ne trudim se da se stišam. Zašto misle da je okej da mi se tako petljaju u život?

"Smiri se! Nije me uvukla ni u kakav plan, ali da, provukla mi je tu ideju kroz uši. I niko ne smatra da si nesposoban. Sve što sam rekao, rekao sam ti isključivo kao najbolji prijatelj, jer mi je stalo do tebe, a ti misli šta hoćeš. Pa zar te ni najmanje ne interesuje zašto si baš nakon nje osetio krivicu? Zar te ne interesuje zašto si baš ti jedini s kojim je spavala?"

Lagao bih kad bih rekao da me ne interesuje.

"Moraš da saznaš zašto, zbog sebe. Mene baš briga, ja imam svoju porodicu. Ti si ovde onaj koji mora da nastavi sa životom, ne ja. Razmisli", kaže, pre nego što ode u kuću i ostavi me samog sa svojim mislima.

Šta da radim, Sonja?