"𝑇𝑟𝑎𝑔 𝑛𝑎 𝑠𝑟𝑐𝑢"

UVOD

Ogroman grad prostirao se predamnom.
A noćna svetla su ga još više krasila i činile ga lepšim.
Ali moj pogled ne bi bio toliko dug da ne razmišljam o nečemu veoma važnom.
Baš tako,razmišljam o nečemu ili ti bolje reći o nekome.
Ta osoba mi je činila život lepšim i boljim,uvek je sve gledala pozitivno jednom rečju bila je optimista.
I ta osoba mi se urezala u srce ostavivši veliki trag na srcu.
Otišla je,krijući od mene njenu životnu tajnu koja je bila veoma potresna,u pitanju je bilo njeno zdrastveno stanje.
Bolovala je od teške bolesti.
Nije želela da me rastuži samim tim,te je samo otišla.
Ne znam šta me je vise zabolelo taj dan.
Informacija da je više nema ili to da je bolovala od raka i da mi nije rekla.
Obe istine su me ostavile u suzama,tugom i bolom što je nema.
Verovatno je sada na boljem mestu,mnogi bi tako rekli.
Ali previše mi fali,moj život više nije isti bez nje.
Nikada i neće biti.
Želela je samo da ja ne tugujem zbog toga što polako umire.
Nikada nije volela da me vidi kako plačem,uvek je želela da se na mom licu nadzire osmeh i sreća.
Ali ne mogu da ne plačem,znajući da tebe nema.Moje jedine sestre.
Nismo nikada bile napismeno sestre,ali takve smo bile.Previše smo bile vezane da su svi mislili da smo sestre.
Maltene svaki sekund,svaku minutu i svaki čas smo provodile zajedno.
Bila je deo mene,a sada je taj deo mene umro.
Idalje ne mogu da se pomirim sa tim da te nema,idalje mislim da ću te videti,negde.
Ljudi ne znaju da može toliko to da boli da nekog nema,ko je bio deo tebe.
Kažu "Proći će,nastavi sa životom.."
Ali kako?,kako može neko da nastavi sa životom i da polako briše tu tragediju?.
Ja ne mogu da budem kao ostali,ja sam naprosto drugačija.Previše mi fališ Ana,previše!.
Svaka suza je lila niz moje obraze koji su bili natopljeni slanom tečnošću.
Taj zamišljeno pogled i misli koje su bile prepune nje,mi je prekinuo dobro poznati glas osobe koja me je dovela na ovaj svet a to je moja mama.
M:,,Valerija..."