6.DEO

37 2 0
                                    

Sedim na stolici,gledajući naše zajedničke slike,sećajući se svih naših uspomena i provoda.Razmišljam kako ću stajati na nogama ispred njenog groba.Želim da je posetim,ali nisam sigurna koliko ću biti jaka.
Prvi put ću doći na groblje da je posetim.Da joj ispričam kako sam provela dan,znajući da će ona biti tu da me čuje.
Nisam prisustvovala njenoj sahrani,nisu mi dopustili da stojim ispred njenog groba slušajući opelo ili ti molitvu pred gomilu ljudi koji su obučeni u crno,osobe koje su joj bile bliske.Njeni roditelji,koji su jaukali plačući kao i ostali.Jednostavno moji mi nisu dali da doživim to,te su me ostavili tog dana kući.
Mislim da je to bila najbolja odluka.Ko zna kako bi se osećala da sam se nalazila tamo.To je užasan prizor,a tek osećaj.
Suza,suzu štiže i delić po delić moje duše se raspada.Bol je toliki da mi se polako disajni putevi zapušuju,ne dajući mi da dođem do vazduha.
Slike postaju mokre od slane tečnosti koja je kapljala po njima,čineći ih mutnim.
Pokušavam doći do daha ali ne uspeva počinjem da se gušim.Ubrzo uzimam čašu vode koja je stajala na stočiću gutajući svaku kap iste.Polako,se smirujem uistovremeno disajući kroz nos usporeno kako bi opustila sebe.
U istoj sekundi u sobu uleće moja majka i otac puni zabrinutosti i brige mi prilaze.
M:,,Valerija!,šta ti je? jel si dobro!?."
J:,,Do..b..ro sam."
Jedva izgovorim dolazeći do daha i smirujući se.
T:,,Dođi,kćeri moja."
Čvrsto me obgrli rukama.Te me poljubi u glavu,pokušavajući da me smiri.
M:,,Zlato naše,polako,diši."
Pomiluje mi lice i uplašeno mi se obrati.
J:,,Moram,da idem.Osećam da želi da je posetim."
Izgovorim ja već donekle smirena,dok je moje srce idalje uznemireno.
T:,,Sine,mislim da nećeš moći da budeš toliko jaka sedeći pored njenog groba."
J:,,Želim da odem tamo,želim da popričam sa njom.Znam da me ona uvek čuje."
Obrišem suze kao i naše slike koje su mokre.
M:,,Nadam se da ćeš biti dobro."
Sa očima punim suza me pogleda,izgovoreći.
T:,,Verujemo u tebe."
Klimnem potvrdno glavom.
J:,,Ne brinite se,biću u redu."
Iako nisam bila sigurna u to što sam rekla,potvrdila sam samo kako ih ne bi uplašila.

"𝑇𝑟𝑎𝑔 𝑛𝑎 𝑠𝑟𝑐𝑢"Where stories live. Discover now