"𝑇𝑟𝑎𝑔 𝑛𝑎 𝑠𝑟𝑐𝑢"

8.DEO

Suzne žlezde nisu mogle da se zaustave tok suza koje su neprekidno išle, su jedna za drugom padale konstantno na zemlju
J:,,.Boli,nenormalno boli nedostatak tebe."
Osećala sam se veoma slabo počela sam da se tresem te nisam mogla da držim ravnotežu.Mučnina me je uhvatila zajedno sa vrtoglavicom,pokušala sam ustati držući se za kamenu ploču na kojoj je napisano njeno ime i prezime takođe i datum rođenja kao i smrti.
Ali nisam mogla normalno stajati te sam izgubila svu ravnotežu.
Pala sam osetivši ogromni udarac o zemlju.
Pred očima mi se nadziralo crno te sam ubrzo pala u nesvest.
• 1 sat kasnije

Otvaram oči i imam šta da vidim.Ležim na mekanom krevetu pokrivena u nekoj sobi.Ni sama ne znam odakle ja ovde niti ko me je doveo.
Ogroman strah mi se pojavio,razmišljajući o tome da li me je neko oteo ili slično.
Pokušavam ustati ali ne mogu,ogromni bol osećam u nogama a i na ruci koja ima krvavu ranu.
Znala sam da sam se onesvestila,ali ne znam odakle ja u ovoj sobi ovde, niti ko me je doveo.
Počela sam veoma da paničim od straha da li će mi neko nauditi.
Otvaraju se braon vrata sobe u kojoj sam,te u istu ulazi visoki momak crne kose kao ugalj i još crnjih očiju.
Uputio mi je blagi osmeh od čega me je jeza uhvatila.
Zatvara vrata i počinje da mi se približava.
J:,,Šta ja radim ovde?."
X:,,Ja sam te doveo."
J:,,Ko si ti!."
Počela sam da povisujem ton na šta je on stao bledo gledajući me.
X:,,Ne želim da te uplašim,niti da ti naudim.Našao sam te kako ležiš onesvešćena nad spomenikom."(grobom)
J:,,Zašto si me doveo?."
X:,,Želim da ti pomognem zadobila si velike rane zbog udarca koje si dobila padom na beton."
J:,,Mislim da nema šta ti da mi pomogneš,ne poznajemo se."
X:,,Ne poznajemo se ali to ne znači da dobre osobe ne smeju da pomažu drugoj osobi iako je ne znaju."
J:,,Želim kući,odmah!."
Zahvalna sam što je želeo pomoći ali ne znam da li govori istinu.Šta ako je želeo da me siluje?.
X:,,U redu,idi kući,samo ne znam kako ćeš da hodaš."
Opet sam pokušala da ustanem ali ne uspeva mnogo me boli.
J:,,Ne znam ni sama."
Skrenula sam pogled,besna što ne mogu da hodam od bolova.
X:,,Da li bi mi dopustila da ti pomognem?."
Pitao je veoma lepo sa puno zabrinutosti u očima.