Prilično nesavršeni

Četvrto poglavlje

-"Charli Bettinson ! Škola nije mjesto za spavanje !" -trgnula sam se na profesoričino vikanje.

"Izvinite stvarno, neće se ponoviti."- pogledala me je sa prekorom u očima.

-"Stvarno Charli, šta ti se dešava ? Na svim časovima spavaš, imaš podočnjake preko lica. Šta ti se dešava ?"-šaputala je Emma, ispitujući me.

-"U redu sam. Samo sam do kasno čitala knjiigu." To zapravo i nije bila istina.

Razmišljala sam o Danteu. O tome što mi je poslao knjigu. Kako mi se obraćao.

Jednostavno, o njemu.

Školsko zvono je zazvonilo, označavajući kraj zadnjeg časa, konačno.

-"Ideš sa nama u kafić, Charli ?"

-"Stvarno ne mogu, samo jedva čekam da dođem kući i da zaspim. Umorna sam. Idite bez mene." - stvarno sam bila umorna.

-"Okej onda. Vidimo se sutra u školi."

Samo sam im odmahnula i uputila se prema kući.

Čim sam se okrenula, neko je skočio na mene. Uplašila sam se i počela da vrištim.

Kada sam otvorila oči, imala sam i šta da vidim.

-"Bože! Uplašio si me! Šta radiš ovdje ?" Da, to je bio Dante.

-"Raspitao sam se i saznao da ovdje ideš u školu. I tako, došao sam da te iznenadim."

-"Bogami, iznenadio si me." - nasmijala sam se na to.

-"Razmišljao sad da odemo negdje i da se zabavimo. Želiš li to?" Istog trenutka sam se razbudila.

-"Da naravno. Ali, prvo bih da odemo negdje da jedemo. Gladna sam, veoma."

-"Kako ti kažeš." -na to se nasmijao.

-"Samo moram da se javim tati. Poješće se od brige, ako mu ne javim." - na to je samo klimnuo glavom.

-"Hej tata, idem sa drugaricom u kafić, vratiću se za nekih sat-dva. Je li to u redu ?"-i naravno, tata mi je dopustio.

Kada sam vraćala telefon u torbu, čula sam Dantea kako mrmlja nešto.

-"Šta si rekao ?"

-"Nisam znao da sam ti drugarica."-malo se namrgodio na ovo.

-"Ne mogu tati da kažem da sam sa nekim momkom, doživjeo bi šok. Ionako je sumnjičav zbog toga što si mi poslao knjigu." -na to je samo odmahnuo glavom.

Dok smo išli prema jednoj pekari, razmišljala sam koliko je pametno ovo što radim. Ne znam ga dugo, ko zna šta bi mogao da mi uradi. Da me ubije, kidnapuje,  ili nešto još gore. Mada, koliki sam baksuz, ne bi mi bilo čudno da se to stvarno desi.

Charli, tvoja paranoja trenutno ne pomaže u ovoj situaciji. Samo se smiri.

Pogledala sam u njega, u njegovo lice. Imao je oštre crte lica, prćast nos, zelenkaste oči, crnu kratko podšišanu kosu. Ne izgleda kao prosječni serijski ubica.

Kako ja znam uopšte kako izgleda serijski ubica ?

-"Stigli smo." S tim me je prekinuo u razmišljanju.

Pola sata kasnije

Izašli smo iz pekare punih stomaka, bar ja.

-"Gdje ćemo sada?"- pitao me je kada smo izašli.

-"Ovo je, koliko znam, tvoje iznenađenje. Valjda si planirao gdje ćeš me voditi."

-"I ne baš. Samo sam razmišljao, i sinula mi je ideja da dođem po tebe poslije škole i da odemo negdje." - znači donosi odluke u trenutku.

-"Znam! Imam ideju!" Odmah sam se dosjetila nečega.

-"Gdje idemo ?"

-"Vidjećeš."- izvadila sam maramu iz ruksaka i zavezala mu je oko očiju.

-"Jel ovo stvarno potrebno?"- podigao je maramu i pogledao me u oči.

-"Da jeste, želim da se iznenadiš. A sad, vraćaj tu maramu na mjesto. Krećemo."- uhvatila sam ga za ruku i krenuli smo u pravcu mog iznenađenja.

Mislim da će mu se svidjeti.

____________________________________________

Iiii zdravo svima ! 😁
Tu je i novo poglavlje, ne baš tako dugo kao prethodno.
Vidjeli ste kako je Dante iznenadio Charli.
Ali ipak, ona njega vodi na jedno mjesto.
Šta mislite, gdje će ih odvjesti ?
Pišite pretpostavke.😋
Do sljedećeg puta !