Prilično nesavršeni

Deveto poglavlje

08:00 ujutru

Sa olakšanjem otvaram oči, shvatajući da je subota i da nema škole.

Uzela sam telefon, provjeravajući da li imam neke nove poruke.

I naravno, bilo je tu jedno dvadeset poruka od Dantea. Mislim da je sada vrijeme da mu se javim.

Dante ;)

Nadam se da imaš dobar razlog zbog kog nisi došao po mene juče.

Naravno da imam, to sam sinoć cijelo vrijeme pokušavao da ti kažem. Danas dolazim po tebe da ti ispričam zbog čega se to desilo.

Razmišljala sam par minuta da li da ga odbijem ili ne, ali odlučila sam neću. Nemam šta da izgubim.

U redu. U koliko ćeš doći po mene ?

Doćiću u 13:00. Budi spremna do tada ;)

Uspaničila sam se.

Pet sati mi nije dovoljno da se spremim. Kako ću odlučiti šta ću obući za tako kratko vrijeme ?

Da idem negdje drugdje, obukla bih ono što mi prvo padne pod ruku. Ali sada, ipak idem sa Danteom, moram da se potrudim.

Udahnula sam vazduh i izdahnula ga. Mogu ja to.

Sišla sam dole u kuhinju, pozdravivši se sa tatom.

Doručak sam pojela na brzinu, kako bih imala što više vremena da se sredim.

Kada sam završila sa jelom, potrčala sam na sprat. Ili sam barem krenula to da uradim, dok me tata nije zaustavio.

-"Mlada damo, gdje vi toliko žurite?"

-"Izvini tata, moram da se spremam. Emma, Hellen i ja danas idemo u grad, moram odlučiti šta ću obući."- naravno da mu nisam mogla reći da idem sa Danteom.

Ne znam da li bih ovo danas trebala da nazovem sastankom ili... ?

Nazvala sam Emmu i Hellen preko videopoziva, raspravljajući se sa njima.

-"Ali Emma, ne želim da obučem haljinu! Vrlo dobro znaš da ih ne volim." - protivrječila sam Emmi koja uporno pokušava da me ubjedi da obučem haljinu.

-"Charli, ona tamnoplava ti predivno stoji. Prelijepa si u njoj."- uporno me je ubjeđivala.

-"Ne, nema šanse."

-"Zar ne želiš da oduvaš Dantea svojim izgledom ? A vjeruj mi, to ćeš uraditi ako obučeš tu haljinicu."- već kada je pomenula njega, ne bi bilo tako loše da je obučem.

-"Razmisliću."

Par sati kasnije

Sada sam skroz na skroz spremna.

Za promjenu sam ispeglala svoju kosu, koja je inače bez toga bila haos. Obukla sam tamoplavu haljinu koju mi je Emma predložila. Zatvorena je i do malo iznad koljena je.

Obula sam bijele conversice, moje omiljene. Imam preko deset pari tih patika. Obožavam ih.

Na lice sam samo stavila sjaj i maskaru, ne volim toliko da se šminkam, ali volim da stavim nešto minimalno.

Bila sam spremna, i samo sam čekala da čujem zvono, kako bih odlepršala do vrata.

Kada sam napokon čula isto, brzo sam potrčala da otvorim vrata.

Kada sam ih otvorila, razočarala sam se. To je bila samo jedna stara komšinica Sam.

-"Jao dijete, kako si lijepa. Gdje si to krenula?"- pitala me je sa oduševljenjem.

-"Idem sa drugaricama u grad. Da li vam nešto treba?"

-"Treba mi samo pola kile brašna, zlato. Krenula sam da pravim kolače i tek onda sam shvatila da nemam brašna."

-"Da naravno, donijeću vam odmah."- brzo sam potrčala u kuhinju, uzimajući svo brašno koje imamo.

Kada sam stigla do praga, zapela sam za isti i prosula se po podu koliko sam široka.

Kada sam otvorila oči, ugledala sam poznate muške patike. Dante.

Brzo sam ustala, ispravljajući haljinu, koja je sada bila uništena od brašna.

-"Oh bože, jesi dobro dušo?" - pitala me je Sam kada sam ustala.

-"Da, dobro sam. Izvinite zbog brašna, to je bilo sve." - pričala sam sa njom, čekajući da ode kako bih se fokusirala na Dantea.

-"Nema veze, uzeću od nekoga drugog. Hvala ti dušo, svejedno."- s tim riječima se udaljila od nas.

Dante me je gledao sa smješkom.

-"Izvini zbog ovoga, trebala bih da se presvučem. Možeš li da sačekaš u dnevnom?"- samo je klimnuo glavom na to.

Kada smo ušli, tata nas je dočekao na vratima.

-"Dobar dan gospodine."- Dante mu je rekao, uspravivši se.

-"Zdravo. Charli, da li bi bila ljubazna da nas upoznaš ?"- rekao je tata, streljajući me pogledom.

-"Da naravno."- rekla sam, sklanjajući pogled od tate.

-"Dante, ovo je moj tata. Tata, ovo je Dante. Moj prijatelj, koji je gej."- ne znam iz kog razloga sam rekla da je gej, ali tatin izraz lica se opustio.

Zato se Dante okrenuo prema meni, sa željom da me ubije. Samo sam mu se nevino osmjehnula i pobjegla na sprat da se presvučem.

Shvatila sam da danas definitivno nije dan za haljine, tako da sam uzela farmerke i najobičniju majicu. Stvarno nisam imala snage više da se sređujem.

Kada sam se spustila dole, vidjela sam tatu i  Dantea kako pričaju. Dante vrlo uštogljeno, ako mene pitate.

-"Dante, idemo." - uzviknula sam mu, otvarajući ulazna vrata.

Pozdravili smo se sa mojim ocem i krenuli da šetamo.

-"Prelijepo, stvarno prelijepo. Prvo sam tvoja drugarica, a sada sam još i gej. Šta je sljedeće?"

-"Hej, zaslužio si ovo. A sada, kreni da pričaš zašto juče nisi došao po mene."- nasmijao se na ovo što sam rekla.

-"Dobro, na neki način i jesam zaslužio."

Samo sam ga pogledala u namjeri da počne da priča.

Uzdahnuo je i izdahnuo.

Jedva čekam da čujem šta će mi ispričati.

____________________________________________

Helouu gaajs !
Novo poglavlje je tu. Znam znam, nisam objavila ništa dva dana. Ali imam dobar razlog. Posljednja tri dana sam jako malo vremena provodila kod kuće, tako da nisam imala vremena da pišem.
But, tu je novo poglavljee !
Ovo na kraju poglavlja je malo sarkastično, ako niste primjetili.
To je sve od mene, vidimo se u sljedećem poglavlju ! 😁