Prilično nesavršeni

Jedanaesto poglavlje

-"Ali Dantee, pomozi mi !"- dozivala sam ga poput djeteta.

-"Rekla si da ja nisam dobar kuvar. Sad želim da vidim kakav si ti." - čula sam kako mi se nasmejao, stojeći mi iza leđa.

Okrenula sam se prema njemu i uplašila od manjka prostora koji nas dijeli.

Stavila sam ruke na njegova prsa i odmaknula ga od sebe.

-"Vidi, ovo je moj lični prostor,"- pokazivala sam na prostor ispred sebe-" a ovo je tvoj."- isto sam uradila ispred njega.

-"Ja ne mogu da ulazim u tvoj, niti ti možeš u moj. Shvatio ?"

Samo je podigao ruke u vis u znak predaje i prevrnuo očima.

Ubrzo su špagete i sos bili gotovi, tako da sam postavila sto i sipala nam da jedemo.

-"I, kakvo je ?" - upitala sam ga, čekajući da mi prvo on kaže kakvog je ukusa.

-"Super je." - rekao je mumlajući između zalogaja.

Ohrabreno sam probala svoje jelo, ali sam se ubrzo razočarala.

Brzo sam potrčala do kante i ispljunula ono što mi je bilo u ustima.

-"Ovo je odvratno. Zašto mi ništa nisi rekao ?" - pitala sam ga, vraćajući se za sto.

-"Nisam htio da te obeshrabrim. Uostalom, nije toliko loše."- rekao je jedva gutajući špagete.

-"Znam da nije dobro, ne moraš više da se pretvaraš."

-"Zašto samo mene ne pustiš da napravim nešto?" - gledao me je u oči.

-"U redu, ti nam spremi jelo. I da, ti si bolji kuvar."- osmjehnula sam se na ovo.

-"Znam." - rekavši to, okrenuo se prema radnoj površini i započeo kuvanje.

Nakon pola sata

-"Bože, ovo je predivno !" - izgovorila sam, osjećajući savršen ukus ćufti u mojim ustima.

Dante nije ništa govorio, samo je uživao u hrani.

Kroz par minuta sam začula svoj telefon kako zvoni i sjetila se da nisam javila tati da sam dobro i da mi se ništa nije desilo.

Brzo sam potrčala ka telefonu i vidjela ime "Tata" na ekranu.

-"Hej tata?" - rekla sam što blaže sam mogla.

-"Charli, gdje si ti ? Da li ti se nešto desilo? Jesi pokisla ? Moraš odmah doći kući, prehladićeš se !" - sve je to izgovorio u jednom dahu.

-"Tata, smiri se, dobro sam. Kod Dantea sam. Nisam htjela da se vraćam kući kad je počela kiša jer je njegova bila bliže. Ne brini se."

-"Dante ? Vas dvoje, pazite šta radite ."

-"Tata, rekla sam ti da je Dante gej." - okrenula sam se ka njemu i susrela se sa pogledom kojim mi govori da će me ubiti.

-"Taj dečko nije nimalo gej. Pošalji mi njegovu adresu, dolazim po tebe." - čim je to izgovorio, prekinuo je vezu.

Odmah sam mu poslala adresu, te se okrenula prema Danteu.

-"Izgleda da nije baš progutao priču o tome kako si ti gej. Poslala sam mu tvoju adresu, uskoro će doći po mene."

-"Oh, u redu. Stvari ti se nisu osušile, tako da moraš ići u mojim. Vratiću ti ih kad se sljedeći put budemo vidjeli." - rekao je sa osmjehom.

-"Stvarno si siguran da će biti sljedećeg puta ?"

-"Sto posto siguran." - ponovo mi je otkrio svoje savršene zube.

Kada sam čula sirenu auta ispred kuće, pokupila sam svoje stvari, pozdravila se sa Danteom i izašla napolje.

Susrela sam se sa svojim ljutim ocem.

-"Nadam se da vas dvoje niste ništa radili." - pogledao me je poprijeko.

-"Tata, bože, ne. Mi smo samo prijatelji."

-"Ne želim više da razgovaram o ovome. Uđi u auto."

Nakon nekih 20 minuta smo stigli kući, što sam ja jedva dočekala.

Samo da se sklonim od njega i da pobjegnem u svoju sobu. Zna biti nezgodan kada je ljut.

-"Više nema izlazaka sedmicu dana. Ići ćeš samo iz kuće do škole i iz škole do kuće."- začula sam to iza svojih leđa dok sam trčala uz stepenice.

-"Molim? Ali tata, zašto ? Šta sam uradila ?" - upitala sam ga, sa nevjericom u očima.

-"Zato što sam ja tako rekao. A sada, idi u svoju sobu."

Nisam htjela ništa da mu odgovorim na to, znala sam da ću ga time još više razbjesneti.

Ponovo sam razmišljala o Danteu. O tome šta smo radili danas kod njega, kako se ponašao prema meni.

Mislim da mi se sviđa.

Rekla bih da je moguće nekoga prizvati mislima, jer me je upravo Dante zvao.

-"Hej. Htio sam da provjerim je li sve okej ?"

-"Da jeste, samo sam kažnjena nedjelju dana. Ne mogu nigdje ići osim u školu." - rekla sam, grickajući usnu.

-"Stvarno ? Ali zašto ?"

-"Ni ja ne znam razlog svega toga. Moraćeš da pretrpiš nedjelju dana bez mene. Hoćeš li moći?" - pitala sam ga u šali.

-"Ja bez tebe ? Kako ćeš ti bez mene ? Samo nemoj da režeš vene, to je malo kliše." - oboje smo se nasmijali na ovo.

Još dugo u noć smo pričali o svemu što nam je padalo na pamet, uživajući jedno u drugom.

____________________________________________

Zzzdravo !
Tu je i jedanaesto poglavlje. Možda nije baš toliko zanimljivo i nema mnogo dešavanja, ali sljedeće hoće. Vjerujte mi na riječ.
Do sljedećeg poglavlja ! 😁