Prilično nesavršeni

Šesto poglavlje

Nije sve onako kao što vi mislite 😁

____________________________________________

-"Hvala ti što si došao, treba mi razgovor sa tobom"- ležeći na krevetu, sa nogama na zidu, obratila sam se Clementu.

Clement je moj jako dobar prijatelj, on je jedina osoba sa kojom sam potpuno iskrena. Kad god mi treba razgovor, on je tu za mene. Takođe, druga je godina fakulteta.

-"Naravno, šta god ti treba. Šta je sad u pitanju, drugarice, škola, tata možda ?" - gledao me, propitivačkim pogledom.

-"Ništa te vrste. Postoji...jedan dečko. Nedavno smo se upoznali na jednoj zabavi, sprijateljili i sada se družimo, ako to mogu tako nazvati."

-"Vau, čekaj. Dečko ? Prvo, red je da ti čestitam." - pružio mi je ruku, kako bi se rukovali.

-"Stvarno si smiješan, Clemente. Ne mogu da prestanem da se smijem."- imitirala sam smijeh.

-"Dobro, dobro. Dosta šale. Šta je problem s njim ?" - legao je pored mene.

Počela sam da mu pričam "našu" priču od početka do kraja, ne izostavljajući detalje.
Znala sam da je on jedina osoba koja mi može pomoći u vezi svega ovoga.

-"Pa, na čudan način ste se upoznali, to je prvo. Da te pitam, kako si uopšte mogla da odeš sa potpunim strancem u šetnju, tokom noći ?"

-"Clemente, nikad ne bih otišla da je bio neko drugi. Jednostavno, ulivao mi je neko povjerenje. Vidiš, na kraju nije loše ispalo."

-"Dobro, ostavićemo to sa strane. Preporučio bih ti da za njega kažeš Hellen i Emmi. Znaš da uvijek možeš da me zoveš da pričamo i da ću doći, ali, ipak vi ste djevojke, i one će te bolje posavjetovati. I na kraju krajeva, nećeš morati više da ih lažeš."

Bio je u pravu. Biće mi lakše ako im kažem, neću morati više da ih lažem, a i biće srećne zbog mene. Sigurna sam u to.

-"Hvala ti zbog razgovora. Pomogao mi je." - rekla sam to i ustala sa kreveta.

-"Nema na čemu. Tu sam za tebe. A sada moram da idem, imam ispit sutra, nisam ništa učio a sada je 10:30 uveče, tako da, biće ovo još jedna neprospavana noć."- samo sam se nasmijala na to.

Uvijek bi učio noć prije ispita i proklinjao sebe zbog toga što to nije radio ranije. Ostajao bi budan čitavu noć i ujutru bi izgledao kao zombi. I to je tako išlo u nedogled.

Ispratila sam ga do vrata i pozdravila se sa njim.

-"Charli, koji ćeš film gledati večeras ?" - pitala sam samu sebe dok sam pregledala filmove na sajtu.

-"Možda neku akciju ? Fantaziju ? Ilii, ljubavni ?" - razmatrala sam opcije.

-"Dobro Charli, možeš ti to. Pusti ljubavni."- ohrabrivala sam samu sebe.

Poslije par minuta, nisam više mogla da izdržim.

-"Bože, ne mogu." - pritiskala sam dugme na tastaturi što brže, samo da bih isključila film.

Zašto odmah na početku moraju da jedu lice jedno drugom ?

-"Nikad nećeš pogriješiti sa starom, dobrom komedijom." - ipak sam se odlučila za "Prijatelje", moju omiljenu seriju. Započinjem je ponovo ispočetka.

Poslije odgledane dvije epizode, spremila sam se za spavanje.

Kada sam izašla iz kupatila, čula sam kako mi je stigla poruka. Brže bolje sam došla do telefona. Bio je to Dante.

-"Sutra, poslije škole, dolazim po tebe. Sada ja tebe vodim na jedno mjesto." čitala sam ovu njegovu poruku sa osmjehom na licu.

-"Naravno. Laku noć, Dante."

-"Laku noć, Charls."- opet sam se osmjehnula na svoj nadimak.

Legla sam u krevet, spremna za spavanje. Moje tijelo je bilo umorno, ali mozak očigledno nije bio raspoložen za to.

Opet su me obuzele misli o Danteu. Ne baš o njemu, već o tome kako ću reći Hellen i Emmi za njega.

Znam da će biti srećne u vezi mene, ali opet, moguće je da će se naljutiti zato što im odmah na početku nisam rekla.

U svojoj glavi sam smišljala razne moguće scenarije za to što bi se moglo dogoditi, razne dijaloge.

Najgore što mi mogu uraditi zbog toga jeste da me ubiju.

Neće to uraditi, zar ne ?

____________________________________________

Helllou ponovo !
Saznajete za njenog dobrog prijatelja Clementa. Ipak je njega pozvala umjesto Dantea. Možda ćete me mrzeti zbog toga, ali odužiću vam se.
Do sljedećeg poglavlja, pozdrav ! 😁