Misterija Madrida

3. deo

Ležali smo zavaljeni na ugaonoj garnituri, dok se na televizoru emitovao naš omiljeni šou. Svako nedeljno veče provodimo tako što gledamo emisiju, to je neka naša tradicija. Do sada ni jednu epizodu nismo propustili!

-"Mogu da se kladim da će Claudia da pobedi!"

Oglasi se Lucia samouvereno.

-"Ne slažem se. Rio će pobediti, siguran sam."

Suprotstavim joj se. Još jedna stvar koju volimo, takmičenja. Svako od nas dvoje iskaže osobu koju smatra da će pobediti. Obično su nam pretpostavke različite, ali desi se da nekada ciljamo na istu osobu.

-"Videćemo."

Izusti dok joj je pogled fiksiran na telezivor.

-"Šta misliš da se kladimo?"

Podignem obrvu i upitam je. Automatski okrene glavu i pogleda me sa nekim čudnim sjajem u očima.

-"Prihvatam!"

Nije joj trebalo dugo da odgovori. Začuvši njeno prihvatanje osmeh je zaigrao na mom licu.

-"Gubitnik će raditi sve kućne poslove cele naredne nedelje."

-"Dogovoreno!"

Poviče ona, te se rukujemo i tako sklopimo opkladu. Biće lepo odmarati cele sledeće nedelje.
Sada smo samo isčekivali kraj epizode, da budem precizniji, proglašenje pobednika.

-"I pobednik našeg šoua je Omar!"

Voditeljka objavi pobednika svojim piskutavim glasom, na šta se oboje rastužimo. Ni jedno od nas nije pogodilo. Prava šteta!

-"Ipak niko od nas nije pobedio."

Snuždeno odgovori plavuša dok i dalje gleda u televizor.

-"Znači li to da ćemo samo da podelimo obaveze kao i do sada?"

Upitam je dok prolazim prstima kroz kosu.

-"Da. Prava šteta! Tako sam se obradovala na pomisao da ćeš obavljati kućne poslove cele nedelje."

Okrene se prema meni gledajući me snuždanim pogledom.

-"Eh, i ja sam se takođe obradovao da ćeš raditi sve poslove oko kuće, sama."

Oboje se zakikoćemo glasno da naš smeh odzvanja stanom.

-"Idem u kuhinju po neki slatkiš. Želiš li i ti?"

Upita me ona dok ustaje sa ugaone.

-"Da, donesi i meni."

Klimne glavom i napusti prostoriju. Nakon par minuta se vrati sa velikom kutijom sladoleda u rukama.

-"Ti jedeš za dvoje, tako da neće biti problema da pojedemo sve."

Kikoće se dok mi pruža kašiku.

-"Meni je potrebna hrana. Kako da izdržim trening ako ne jedem?"

Prevrnem očima i uzmem zalogaj sladoleda. Karamela, nije loše.

-"Dobro, dobro, neću više da te zezam."

Ublaži svoj kikot i pridruži mi se u konzumiranju sladoleda.

-"Kako da ne."

I sam znam da će kad-tad opet da me zeza, no dobro.
Nastavimo da gledamo televiziju, uživajući u sladoledu.

-"Dosadno, dosadno, dosadno!"

Menjala je kanale, ali sve joj je bilo dosadno. Moram da priznam podsetila me je na maleno dete.

-"Nema ničeg da se gleda!"

Odustane, odbaci daljinski na stočić te izdahne.

-"Mora da ima nečeg."

Uzmem daljinski u svoje ruke i počnem da tražim nešto za gledanje. Naiđem na neki film i zastanem tu.

-"Ovo izgleda zanimljivo."

Naslonim se nazad i usredsredim se na film.

. . .

-"Film je bio odličan!"

Ustanem i protegnem se. Skroz sam se ukočio!

-"Ne slažem se."

Suprotstavi mi se dok vrti pramen svoje plave kose oko prsta.

-"Bio je krajnje dosadan. Mislim stvarno, ne shvatam kako ti se onaj cirkus dopao!"

Počne da kritikuje dok posprema stočić.

-"Pričaj šta hoćeš, film je bio odličan!"

Bez dodathih reči napustim dnevni boravak i odem u svoju sobu. Uzmem stvari koje su mi potrebne i zajedno s njima nastavim u kupatilo.