Misterija Madrida

8. deo

Matias

Prebacim torbu sa opremom na rame i izađem iz stana. Zaključam stan, stavim ključ u džep te krenem niz stepenice.

Stignem da uhvatim autobus, pa pomuću njega stignem na odgovarajuću lokaciju. Otvorim vrata zgrade, uđem u lift i popnem se na treći sprat. Vrata lifta se otvore te izađem i nastavim da idem hodnikom, skrenem iza ugla i dođem do svlačionice.
Pozdravim se sa par njih, pa se presvučem. Izvučem rukavice iz torbe i zajedno sa njima krenem prema sali.

-"Tu je moj šampion!"

Poviče moj trener.

-"Još nisam šampion."

Podsetim ga, uzmem zavoje i počnem da ih obmotavam oko ruku.

-"Ali bićeš."

-"Nadam se."

Stavim rukavice te priđem jednoj od brojnih vreća za udaranje i počnem sa vežbanjem.

Ne vidim nigde Emilia, bolje da tako i ostane. Fokusiram se na trening, zanemarivši na sve oko sebe.

-"De Haro!"

-"Šta je?"

Odazovem se na spomen svog prezimena.

-"Tvoj sparing partner za danas biće Florentino."

Dođavola, ne, samo ne Emilio! Moram da pokušam da promenim partnera.

-"Možemo da porazgovaramo na trenutak."

Upitam trenera, klimne glavom te se udaljivimo od ostalih.

-"Reci šta imaš."

-"Može li neko drugi da mi bude partner, ne mogu da sparingujem sa Emiliom."

-"Zašto ne?"

-"Izbegam ga. Molim Vas mogu da sparingujem sa bilo kim samo ne njim."

-"Sa bilo kim kažeš?"

-"Da."

Sad kad me stavi sa Bog zna kim! Valjda je i to bolje nego da budem sa Emiliom.

-"Matiase, ovo je Liam, tvoj partner. Skoro je počeo, tako da pokaži mu par poteza."

Potapše me po ramenu i napusti nas, ostavljajući me sa ovim momkom.
I evo me završio sam sa početnikom! Kako da radim bilo šta sa njim?! Dobro, priznajem, sam sam kriv, rekao sam da mogu da radim sa bilo kim i evo me ovde sa početnikom.

-"Da počnemo."

Pokušavao sam da budem što smireniji i jedva mi je išlo za rukom. Bio sam na ivici nerva.
Biće ovo naporna tri sata.

. . .

-"Nije bilo loše."

Lažem, bilo je grozno! Ali posle sat vremena smo se bolje razumeli i krenulo je na bolje, ali opet nije to to. Dobro pa je treningu došao kraj.

-"Odličan si partner!"

Naravno da jesam, pogotovo što si ti početnik. Osmehnem se i zahvalim se.

-"Hvala, vidimo se."

Dabogda te ne video nikad! Odem nazad u svlačionicu, presvučem se te krenem nazad kući.

Autobus neće skoro, a nemam volje da čekam. Biram drugu varijantu, taksi. Zaustavim jedan, smestim se unutra i dam vozaču adresu stana.

Nakon par minuta se nađemo pred visokom zgradom. Platim vožnju te napustim vozilo. Uđem u zgradu i brzinski se popnem do drugog sprata. Stignem do svojih vrata, otključam ih te zakoračim unutra. Brzinski bacim torbu na pod, izujem se i istog trena odem do kupatila na tuširanje.

Završim sa tuširanjem, jednim peškirom se obavijem oko struka, dok drugim sušim kosu. Uzmem onu torbu i bacim svu odeću iz nje za pranje. Bolje da se obučem, koliki sam baksuz neko bi mogao da bane. Navučem odeću na sebe te odem u kuhinju i počnem da pripremam doručak.