Toskana,ti i ja 2

2 dio.

Elena P.  O.  V.

Stalno razmišljam o onome što se desilo sinoć. Sve to je tako pogrešno ali tako prokleto dobro.On se tako dobro ljubi i napokon je odgonetnuo zagonetku koja godinama stoji sa velikim upitnikom. Za doručkom sam razmišljala o tome i vjerovatno sam se glupavo smješkala. Primjetila sam začuđene poglede svojih ukućana na sebi ali niko nije rekao ništa. Jedva sam čekala da odem u sobu da razmislim na miru o svemu. Satima sam držala telefon u rukama i razmišljala sam da li da ga nazovem ili ipak ne. Samo želim da razjasnim naš odnos,ne mogu da držim sve to u sebi. Napokon sam sakupila dovoljno hrabrosti i nazvala sam ga. Telefon je zvonio duže vrijeme i prekinula sam vezu. Koja sam ja glupača ako sam mislila da će se on uopšte javiti. Sigurno je sada sa nekom drugom i zaboravio je šta se desilo sinoć. Tako je možda i najbolje. Bzzzzz,telefon mi je zazvonio u rukama i na ekranu je pisalo njegovo ime.

- Halo. Šta trebaš? Pravila sam se kao da se onaj poziv uopšte nije ni desio.

- Kako misliš šta ja hoću,pa ti si zvala mene.

- Ne,nisam. Da vjerovatno sam zapela i... Zaustavio me u pola rečenice.

- Elena,stani. Znam da hoćeš nešto da mi kažeš i dajem ti dvije opcije. Ili se nađemo negdje da mi sve objasniš ili ja dolazim po tebe i iznosim te na ramenu iz kuće. Izbor je na tebi, iako meni se više sviđa ova druga opcija. Zavodljivo je rekao i totalno sam se pogubila.

- Dobro,dobro idemo u "Bell" ,dolazim za 10 minuta, okej. Čuo se njegov zadovoljan osmjeh i samo sam poklopila. Sada ću valjda slagati nešto ali s vremenom ću mu morati priznati. Zašto je sve ovako zbunjujuće.

David P. O. V.

Koliko ovih papira više ima. Ne znam više gdje mi je glava od ovog posla, a naravno moj otac na svaki moj prijedlog negoduje. Koji đavo me zvao kad se svaki sekund. Zazvonio mi je telefon i iznenadilo me ime koje je pisalo na ekranu. Kada sam krenuo da se javim moj otac me trznuo.

- Javi se više. Toliko sam se preplašio da mi je telefon ispao iz ruku i isključio se.

- Ma krasno,još mi je samo ovo trebalo. Trebalo mi je najmanje 5 minuta da ga uključim. Izašao sam iz prostorije jer ovo nije za svačije uši. Javila se i tako nevinim glasom je pokušala da glumi zbunjenost. Ja sam naravno našao način na koji neće imati pogovor i onako pogubljeno je pristala. Ovo će biti veoma zanimljiv razgovor. Satjeraću je u ćošak i neće joj biti izlaza dok mi sve ne prizna. Ja više neću i ne mogu pratiti pravila jer pravila su tu da se krše.

Čekam je već 10 minuta i nikako da se pojavi,možda ipak iskoristim onu drugu opciju,bilo bi zanimljivo. U trenutku mog razmišljanja ona je ušla onako prirodna bez šminke i po ko zna koji put me ostavila bez teksta. Čudan uticaj ona ima na mene to ne mogu da krijem.

- Davide,hejj,čuješ li me. Trznula me iz razmišljanja i morao sam da se spustim na zemlju.

- Da,ćao. Brzo sam se povratio i prešao sam na stvar.

- Sada ćeš mi fino reći šta te muči. Sjela je i pripremila se da govori.

- Ovaj.. Pa,htjela sam da razjasnim naš odnos. Nesigurno je rekla na šta sam se ja sitno nasmijao.

- Pa,djevojčice,ovaj naš odnos je veoma jasan. Upitno me pogledala i odmah sam nastavio.

- Vidiš mi smo dvije osobe koje se sviđaju jedna drugoj,samo što je jedna previše tvrdoglava da prizna . I da,sjećam se svega od sinoć i nije mi žao. Govorio sam tako brzo da ni sam više nisam svjestan šta sam rekao.

- Mislim da bi bilo najbolje da zaboravimo na to i ponovo budemo prijatelji. Činila se sigurnom dok je to govorila ali oči su je odavale.

- Ti vrlo dobro znaš da se ti i ja nikada nećemo osjećati kao prijatelji jedno pored drugoga. Ona zna da je sve ovo istina ali tvrdoglava je.

- Ali Davide naši roditelji ne bi htjeli to. Pokušala je da se izvuče bez priznanja ali neće moći.

- A šta bi ti htjela Elena?

- Kao da je bitno šta bih ja htjela, naši roditelji...

- Naši roditelji žive svoje živote. Polako sam uzeo njene ruke u svoje i pogledao sam je u oči.

- Želim samo istinu. Želim da znam da li osjećaš nešto prema meni. Želim da znam na čemu sam. Gledala je hipnotisano u mene dok napokon nije progovorila.

- Ja Davide..... Ne mogu ovo. I tako se samo istrgla iz mojih ruku i ponovo mi je pobjegla. Nije ni svjesna da mi ovako samo sve više potvrđuje da me voli. Ali neka joj doći će i taj dan kada će mi sve priznati. Djevojčice moja ti pripadaš samo meni i to zapamti za sva vremena.

(....)