*KOD ANE*Cura: Hej, pazi malo kudam hodaš ženska glavo.
Imaš ti oči?
Ja: Oprosti.
Cura2: Hah'.. Gde su ti naočare štreberu?
Ja: Izvinula sam se, ali pošto vidim da ni to nije dovoljno, samo ću ti reći, odjebi, da ne bi nastradala.
Cura2: Uuu, baš sam se uplašila, evo drhtim.-Zakolutala sam očima, smireno pogledala u stranu, a onda joj opalila takav šamar, da mi je sav njen puder ostao na šaci.
Cura2: Likušo, kako se usuđuješ?
Ja: Joj izvini, vidim imaš mnogo pudera, pa rek'o da ti skinem malo, ali ne brini, neće se videti tvoje odvratno lice.
Cura2: Kako se usuđuješ.-počela me je čupati za kosu.Momci su došli da nas razdvoje, a među njima bio je i Harry i Vladimir.Harry mi je prišao i povukao me nazad.
Ja: Pusti me.
Cura2: Hajde, dođi ako smeš kukavice. Štreberu.
Ja: Ustvari, drži me da je ne bih prebila.
Cura2: Hah'.. To ti je samo izgovor da bi mu bila u naručju. Droljo.-Više nisam mogla da istrpim. Izvukla sam se nekako iz Harrynog naručja, a onda joj opalila šamarčinu a zatim je gurnula na pod.
Ja: Joj, gle, sad sam ti pokvarila i frizuru. Aa, kakva šteta.Cure, pozajmite joj malo pudera.-proderala sam se-Eto, da ne budem toliko loša prema tebi.-tada je došao razredni.
Profesor: Šta se ovde dešava?
Cura2: Profesore, ona..-Harry ju je prekinuo.
Relja: Profeosre, ja sam kriv. Posvađao sam se sa Vladimirom, zbog jedne cure, tj. nje, i počeli smo se tući, tada je naišla ona, kao i aNA... i nastala čitava ova zbrka.- Vladimir ga je gledao zbunjeno, kao i svi mi.Profesor: Harry polazi u direktorovu kancelariju. A vi svi u razred. Odmah!-popreko sam pogledala onu ufuranu likušu, bolje rečeno, ubijala sam je pogledom, a onda ušla u učionicu. Posle sve ove zbrke, kroz glavu mi je prolazila samo jedna rečenica ''Zašto je uradio to? '' Posle par minuta, u učionicu je ušao on. Pogledao me je kao,a onda seo na svoje mesto. Čula sam kad ga je Vladimir pitao šta je bilo..''Ma ništa.. Dobiću kaznu i eto.''
Vladimir:Ali što si to uradio? ''
Izbaciće ga iz škole?-pomislila sam u sebi. A onda sam brzinski ustala.
Ja: Profesorka, mogu li u wc?-Pogledala me je zbunjeno pošto sam tako hitro ustala, kao i Harry i Vladimir.
Profesorka:Da?-Izašla sam iz učionice i umesto u wc, zaputila sam se prema direktorovoj kancelairiji. Upala sam kao neki bandit, lopov. Direktor i razredni su nešto pričali.
Ja: Direktore, ja sam kriva!-pogledali su me sa čuđenjem i zbunjeno.*KOD Harrya I VLADIMIRA U UČIONICI*
Vladimir: Ako šef sazna šta si uradio, najebaćeš
Harry: Ma neće saznati.. A i da sazna, neće se ništa dogoditi, brate.
Vladimir: Pa.. ne bih baš rekao, ali dobro.
Harry: Opusti se.
Ja:
Harry Vladimir: Vidiš, Bog je milostiv, pružio ti još jednu šansu. Spasi glavu, a ja odo sad.-Harry je zakolutao očima, a onda sam mu ja prišla.
Ja: Hej.
Harry: Ej.
Ja: Hvala ti za ono, ali... snosiću posledice.
Harry: Ček, rekla si? Dođavola.
Ja: Ne mogu da lažem. Uradila sam to i gotovo.
Harry: Ali ti nisi kriva shvataš, ona je tebe prvo napala i branila si se.
Ja: Da, i odgovaraću za to. Ja. Ne ti. Okej?-Prišao mi je bliže i uzeo me za ruke.
Harry: , ja sam navikao na to, ali ti nisi. Ti si bre vredan učenik, uzor svima bre.-Dok je to govorio ja sam zbunjeno gledala ga u oči, kao i u naše ruke. Kad je skontao moje poglede, sklonila sam ruku, a on je spustio pogled, i dodirnuo se po glavi.
Ja: Ne brinem se za to jer... želim i ja da imam neke izazove u životu, život mi je previše dosadan, želim da uživam i da se zabavljam, kao ti.
:Harry Želiš da te ganja policija, da ti je..-prekinula sam ga.
Ja: Policija? Ček ti si begunac ili šta?
Harry: Zaboravi.-spustila sam pogled.
Ja: Oprosti, nisam te trebala ni pitati.
:Harry Ma, nije važno. Svi to misle zbog mog ponašanja, karaktera...
Ja: E pa, ja ne mislim. Ti nisi takav.
Harry: Upravo si to rekla. A i ne znaš me. -blago se nasmijao.
Ja: Pa.. upoznaćemo se.
Harry: Piće?-Izgledala sam kao da se premišljam, a u sebi sam vrištala. ''AAAAAAA pozvao me na piće. Je li to sastanak? Jooj.
Harry: Kao prijatelji.-rekao je s blagim osmehom.
Ugf, zar moraš sjebati sve.-pomislila sam
Ja: Paa.. može.
YOU ARE READING
ljubav ili osveta
RomanceUVOD Trrrrrn. Zvoni. Uzela sam knjige, i krenula prema kantini za ručak. Začuo se meni poznat glas, dozivao me je. Profesor:Ana.-okrenula sam se i pogledala, zastala sam i blago se nasmejala. Prišao mi je. Ja: Izvolite profesore. Profesor: Ana, da...