ljubav ili osveta

LJUBAV I OSVETA Part 10

Uradile smo to. Prevrnule smo celu sobu, naravno, nismo ostavljale tragove pa smo sve vratile kako je bilo.
Ja: Dia, u filmovima su sefovi uvek iza slika zar ne?
Dia: Da?
Polako sam skinula sliku i pogledala.
Ja: Bingoo.
Sef je bio tu.
Dia: Pametno moje, sad reci šifru.
Ja: Hmm.. Da probamo moj datum rođenja.. Nije.
Dia: A njegov?
Ja: E da.. Nije. Ček, mamin. Bingoo.-pogodila sam šifru
Dia kako je tražila dalje, povukla je jednu fioku, ali je bilo zaključano.
Dia: Hmm.. ovde nešto mora biti.
Ja: A nemamo kluč. Pokušaj nekako dok ja pregledam ove papire.
Dia: Ali kako.
Ja: Dia.. dođi! Vidi ovo.
Dia: Uu brate.
Ja:Harry je bogat?
Dia: Misliš pre, pre, pre bogat.
Ja: Ali odakle ovo tati?! Vidi, evo neki izveštaji... i čekovi.
Xxx: Dušoo, stigla saam.-mama se čula
Ja: Brzo, idemo.
Dia: Ponesi tu fasciklu. Celu.
Ja; Odo ja u sobu da pregledam ovo. Reci mami da spavam, oke i da me boli glava pa da me ne dira.
Dia: U redu, ja odo jesti, od nervoze sam ogladnela.
Ja: Diaa!-ona se okrenula.-Hvala ti. -samo se nasmejala,a onda sišla.

*SUTRADAN*
*U ZATVORU*

Čuvar: Dižite se spavalice, hajde! Izlazite, u kantinu odmah! Hajde!
Polako sam ustao, noga me nije toliko bolela, ali sam opet malo šepao. Uzeo sam onu tacnu, i seo za jedan sto. Ispred mene su bili oni, Lućarovi ljudi. Ubijao sam ih pogledom, kao i oni mene.
Čuvar: ! Polazi!
Ja: Zašto?
xX; Sigurno u samnicu opet. Haha..
Čuvar: Tišina! Polazi, imaš posetu.
Sigurno je g-đa Katrina nešto saznala.-pomislio sam.

Polako sam došepao do sobe za posete. Naslonio sam se rukom na zid pa provirio. Ona. Opet je došla.Uzdahnuo sam a onda ušao. Kad me je videla,ustala je. Pogledi su nam se sreli, a onda je ona spustila pogled, sklonila ga u stranu. Hodao sam do stola, gledajući je u oči. Kad sam došao do nje, spustio sam pogled, seo i stavio ruke na sto.Sela je i ona.
Ana: ... Morala sam te videti.
Ja: Šta tražiš ovde?!
Ana: Relja.. Znam da je to što sam uradila strašno, neoprostivo, ali ja...
Ja: Čuti, okej? Onog dana..Rekla si sve što si htela, ali sada...Sada ne moraš., jer svaka reč ti je čista laž. Ali opet, sada... sada da kažeš dve reči, reči koje su mi mnogo značile, koje sam mislio da su istina, koje su tako lepo zvučale izgovorene sa tvojih usana, poverovao bih ti. Zato, bolje nemoj ništa reći.
Ana: .. Saslušaj me samo, molim te.
Ja: Ne moram i ne želim. Dovoljno mi je tvojih laži! Dosta mi ih je.
Ana: Hary..- spustila je pogled i vrela suza krenula je iz njenog oka. Jecala je, pomerajući ruku prema mojoj, da je dodirne..Ali, ja sam se samo izmakao, sklonio ruku, ustao.
*ANIN P.O.V.*
Pogledao me je pogledom punim besa,mržnje,prezira. Pogled. Taj njegov pogled.. uništio me je tada. On me mrzi. Puštala sam ''krokodilske suze''.
Ja: Saslušaj me molim te..!-ali nije se ni okrenuo, a kamoli vratio nazad.
*KRAJ P.O.V.-a*

*HARRYN P.O.V*

Dok su me vraćali u ćeliju, u hodniku, uhvatio me je bes, jad, tuga, mržnja, ali i čežnja za njom. Iako sam obećao, ponovo sam pustio suzu za njom.
*KRAJ P.O.V-a*

*ANINP.O.V*

Izašla sam iz zatvora, stopirala taksi i krenula kući. Celo vreme pokušavam zaustaviti suze, ali ništa. Slučajno, kad sam pogledala u stranu, videla sam dva motora, mah, svako ide svojim putem. Ali ne, oni mene prate, već par minuta idu samo za nama.
Ja: Ovde ću izaći, hvala.- Ušla sam kao u dvorište, ali sam se samo sakrila iza grma. Zastali su. Jedan je ustao, prišao kapiji i pogledao. Ja sam stala iza njega, i kad se okrenuo udarila sam ga..znate već gde.
Ja: Ko ste vi?
xX: Uhh... Polako mala, nećemo ti ništa. U brate.
Ja: Govori, ili ću te još jednom udariti.
Xxx2: Mislio sam da je naivna, ali opasna mu je mala.
Ja; Čija? O kome bre vi pričate? Govori.
xX: Pričamo o tvom dragom HARRYU
Ja: Šta? Šta on ima s ovim?
-x2: Harry je tražio od nas da te pratimo i čuvamo.
-Ja: Harry ?-rekla sam sa blagim osmehom. Kreten, ipak mu je stalo do mene.
xX: Da, koliko je glup. Kako si ga mogla prevariti sa najboljim drugom?
Ja: Vas to ne zanima. I..odkud to znate?-ćutali su. -Radite za još nekoga?
xX: Kad plate, da.
Ja: Znači.. vi ste onda rekli Harry da... ček... ko vam je rekao to da uradite? Recite mi.-pogledali su jedan u drugog, a onda je onaj drugi propričao.
x2: Vladimir.
Ja: Kreten. Trebala sam predpostaviti...-oni su tad napravili neke grimase kao ''pa da'', a onda se popeli na motore.
Ja: Hej, gde ste krenuli?
xX: Bilo gde, samo da nas ne prebiješ. Opasna si.
Ja: Stani. Mogu vas nešto zamoliti?
x2: Šta god hoćeš ćikita.
Ja: Budalo. Znate li ko je advokat Harryu?
xX: Da, Kazićeva. Opasna ali dobra riba.
x2: Brate, stara je.
xX: Pa šta.Harry je uvek volo starije.
Ja: Idioti.-pomislih,a onda sam naglas rekla-Treba mi njema adresa. Mogu računati na vas?
xX: Uu, pa to mala, taman imam razlog da saznam gde živi ta advokatica.
Ja: Treba mi do večeras.
xX: U redu. Javiću ti.

*U ZATVORU*

Čuvar:, ustaj.Imaš posetu.
Ja: Zar nije dozvoljena samo jedna?
Čuvar: Direktor je dozvolio, a i advokat je tvoj.
Ja: Uredu.
Ustao sam sa kreveta, i odveli su me u posetionicu. To nije bila Kazićeva. Prišao sam i seo.
xX: Hej.
Ja: Ti nisi Katrina, zar ne?
xX: Ne, ja sam njena ćerka. Manuela, drago mi je.
Ja:
Harry Manuela: Pa.. Došla sam samo da ti dam ovo.-pružila mu je koverat.
ja: Šta je to?
Manuela: Pismo, poslala ti ga je moja mama.-uzeo sam ga od Manuele,otvorio sam ga i pročitao.
''  danas nisam mogla doći jer sam bolesna, ali ne brini radim na tvom slučaju. Saznala sam neke informacije, ali ću ti samo reći, bio si u pravu. Doušnik je policajac. Ti samo nemoj praviti probleme, a ja, ja ću se saznati i dokazati, samo mi veruj. Čuvaj se.
Katrina.''
Ja: Znaš... voleo bih da imam majku, takvu kao što imaš ti.-ona se blago nasmejala na ove moje reči.
Manuela: Zašto?
Ja: Divna je žena. A moja... moja je sigurno neka okrutna striptizeta, ili tako nešto.-ona je napravila neki polutužni osmeh i dodirnula mi je ruku.
Manuela: Kakva god da je, svaka majka voli svoje dete.-pogledao sam u naše ruke, i ne znam zašto, ali prijatno sam se tada osetio. Blago sam joj se nasmijao.
Ja: Moja mene sigurno ne, inače me ne bi ostavila.
Manuela: A šta ako te nije ostavila, već je morala zbog nekog drugog razloga.
Ja: Ne verujem...Mogu tii nešto reći?
Manuela: Da? Naravno..
Ja: Možda je glupo, ali... odkad sam upoznao g-đu Katrinu, shvatio sam kakva je majčinska ljubav. Ne znam kako, ali osetio sam je.
Manuela: Možda zato.. što ti ličiš na njega.-gricnula se za usnu a onda spustila pogled.Sklonio sam joj kosu sa očiju, bile su suzne.
Ja: Dobro si?
-Manuela: Da. Ne obraćaj pažnju..
Ja: Na koga si mislila kad si rekla da..
Manuela: Na brata. Mama... izgubila ga je, kao mlada. I zbog toga pomaže svima, kao što si ti. Znaš.. uvek mi je želja bila imati starijeg brata..
Ja: Žao mi je, nisam znao.
Manuela: Nebitno..-a onda se nasmejala.
Ja: Šta je sad bilo?
Manuela: Ti? Izgledaš tako strašno, kao neki mafijaš, čak sam se i plašila ko si, kakav si, kako ćeš se ponašati kad sam došla.. a sad vidim da ti uopšte nisi takav.
Ja: A kakav sam?
Manuela: Osjećajan? Lep i zgodan. -nasmejao sam se. Gledali smo se u oči. Toliko liči na NJU, njene oči..mada nijedna neće biti ona. Tada mi je krog glavu prošao onaj dan..
Ja: Ma, nije važno. Svi to mislie zbog mog ponašanja, karaktera...
Ja: E pa, ja ne mislim. Ti nisi takav.Upravo si to rekla. A i ne znaš me.
Manuela: Pa.. upoznaćemo se.
Odjednom, poljubio sam je. Prihvatila je, ali posle par sekundi odmakla se i spustila pogled.
Ja: Oprosti. Žao mi je, ja..
Manuela: Nema veze, zaboravi..-blago se nasmejala.
Ja: Čuvar! Pa.. hvala ti i.. nadamo se da ćemo se videti.
Manuela: Možemo izaći... kada izađeš odavde naravno.-nasmejao sam se.
Ja: Misliš da sam nevin?
Manuela: Verujem da jesi.
Ja: Čuvaj se.-Tada su došli čuvari i odveli me. Kada sam ja otišao, ona se nasmejala a onda dodirnula usnu. Dok sam išli hodnikom, razmišljao sam. ''Bože, šta sam to uradio? Ali ja volim . I tako liči na nju, njene oči..Pomozi mi bože, jer ja ludim.''