16.poglavlje

558 22 2
                                    

Ustala sam i nakon sto sam se obukla sisla sam do kuhinje da napravim neki dorucak.

Cudno mi je sto Stefana nema nigde ali necu se opterecivati zato sto je on verovatno umorani ili na nekom sastanku.

Bas kad sam sela da jedem culo je vrlo jako lupanje na vratima.
Otisla sam i otvorila ih a na njima je stajao bledi Mateja.

"Sta lupas kao ludak ovako rano?!" Pitala sam ga.
"Imamo problem..."

"I taj problem bi bio?" Pitala sam.
"Stefan je u bolnici."
"Molim?! Kako mislis u bolnici?!" Pitala sam i povukla ga za ruku da udje u kucu.

"Napadnuti smo i dva metka su uspela da ga pogode." Rekao je.
"Gde su ga bre pogodila ta dva metka?!" Pocela sam vec da besnim.

"Jedan u levo rame a drugi u stomak, doktori ga upravo operisu." Rekao je tiho i oprezno.

"Ko je pucao?" Pitala sam smireno.
"Jelena ne bi trebalo da-"
"Pitala sam ko je jebeno pucao?!" Rekla sam a on je izvadio laptop i otisao do dnevne sobe.

"U ratu smo sa jednom ruskom mafijom, ovo je Nikolaj i Dmitrij to su braca koja vode tu mafiju i pokusali su da nas ubiju." Rekao je i pokazao mi njihove slike.

"Kako je njihovo prezime?" Pitala sam hladno.
"Makarov." Rekao je a ja sam izvadila telfon iz dzepa.

"Sta radis?" Pitao me je.
"Zavrsavam ono sto ste vi poceli." Rekla sam i pozvala jedan broj koji nisam okretala godinama.

"Jelena?" Cuo se glas.
"Dugo se nismo culi Aleksej." Rekla sam a on se nasmejao.

"Previse dugo! Kako mi je drago sto si pozvala! Pretpostavljam da si u sranju tako da sta mogi uciniti za tebe?"

"Dobro me poznajes, jedna ruska mafija je pokusala atentat na mog decka i njegovu ekipu tako da njih treba smaknuti." Rekla sam a Mateja je bled kao krpa.

"Molim?! Kako se usudjuju, dao sam cista naredjenja da se tebi i tvojima ne prilazi! Hteo bih da ti se izvinim i da pitam jel neko povredjen?" Pitao je besno.

"Moj decko je pogodjen sa dva metka i upravo ga operisu, hvala ti na izvinjenju ali to nista nece pomoci. Ja zelim da mi se ti ljudi predaju sto je to brze moguce." Rekla sam.

"Daj mi podatke i sutra ces ih imati zavezane u jednom od Crnogorskih skladista." Rekao je.

"Nikolaj i Dmitrij Makarov." Rekla sam i cula kako nesto zapisuje olovkom i zove neke ljude.

"Nadjite ih i dovedite ih na ovo mesto, zelim ih onesposobljene." Rekao je nekom.
"Jasno sefe." Cuo se odgovor.

"Dobices poziv od mene i tacnu lokaciju gde ces naci sve koji su ucestvovali u napadu." Rekao je.

"Hvala ti i potrudi se da budu zivi dok dodju do mene." Rekla sam i on se nasmejao.

"Ne brini bice svi zivi i moji ljudi ce cekati sa njima dok ti ne dodjes."
"Hvala i nadam se da se cujemo uskoro." Rekla sam.

"Za tebe uvek, cujemo se uskoro."
"Cujemo se." Rekla sam i spustila slusalicu.

Pogledala sam Mateju koje me je nemo gledao, cak nije ni treptao.
"Sta je sa tobom?" Pitala sam.

"Sta je sa mnom? Upravo si razgovarala sa Aleksejem Ivanovim, vodjom najvece ruske mafije!" Rekao je a ja sam se nasmejala.

"I kakve to ima veze?" Pitala sam.
"Odtuk ti uopste znas njega? Pa on ubije svakog ko radi sa njim!" Rekao je.

"Odradila sam jedan posao za njega i spasila ga bankrota i zatvora, zatim smo postali vrlo bliski prijatelji i on mi pomaze kada sam u nekom problemu sa rusima." Rekla sam.

"Upravo si resila rat koji mi vodimo vec 5 godina. Svaka ti cast sa ovim sto si uradila."

"Hvala, a posle cemo razgovarati o tome sto mene niko nije obavestio o tome da iko od nas ratuje sa bilo kakvom mafijom." Rekla sam.

"To ce ti Stafan objasniti ja nemam nameru da poginem od tvoje ruke." Rekao je i odmahnuo glavom.

"Dobro nego ajde uzimaj te stvari idemo do te bolnice hocu da budem sigurna da je on dobro." Rekla sam i uzela kljuceva od auta a zatim krenula ka bolnici.

Beg od svegaحيث تعيش القصص. اكتشف الآن