Jelena Stošić je jedna od najboljih radnica u celoj menadzerskoj firmi, koja je posle par godina u vojsci i haosa koji je videla u Avganistani odlucila da se skrasi.
Ali njena proslost je sustize posto je FBI i razne organizacije traze.
Uspeva da i...
Danas je ta zabava u firmi na koju moram da odem cak i protiv svoje volje. Otvorila sam orman i izvadila crnu haljinu sa crnim stiklama.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Kosu sam pustila posto je kratka pa mi ne smeta tako pustena. Uzela sam svoj telefon i stavila ga u torbicu i usla u svoj auto.
Vozila sam se do parkinga za zaposlene i parkirala se. Polako sam usla u veliku zgradu gde me je docekala Ema u svojoj crvenoj haljini.
"Jelena! Tako mi je drago sto si stigla." Rekla mi je kada sam prisla. "Znas da nisam ljubitelj ovoga a i jos ce Nikola imati vise razloga sa bude blizu mene." Rekla sam i otisle smo ka liftu. Pritisnula sam dugme za 16 sprat i lift se pokrenuo.
"Znas da nece odustati a i gospodin Marković mu nista nece reci zato sto je porodicni prijatelj." Rekla mi je a ja sam odma posmislila na Markovića svog sefa koga nije briga sta Nikola radi.
"Znam ali ja njegova sranja necu da trpim, nema pravo da me dodiruje na bilo koji nacin niti cu mu dozvoliti."
"Sta mozes da uradis? Pa tebe ce otpustiti a to ce da prikriju."
"E pa to cemo tek videti, nego dokle ce nas drzati ovde? Ja bih da odem kuci da odmorim malo a ne ovde da sedim sa ljudima koje ne mogu da podnesem, jedino sa tobom mogu normalno da razgovaram." Rekla sam a ona se nasmejala.
"Rekli su do 11 ali kako su krenuli nece nas pustiti do 2 ili 3. Znam da ne volis ali pravicu ti drustvo i brze ce proci." Rekla je a ja sam prevrnula ocima.
"Jos kad bi bilo tako jednostavno...ja ako nekog ne ubijem veceras nista nisam uradila." Rekla sam a ona je pocela da se smeje.
"Ako nekog ubijes javi mi pa da zajedno prikrijemo ubistvo." Sa ovom recenicom je uspela da me nasmeje.
Culo se klik i vrata su se otvorila na 16. spratu. "Hajde i ovo da zavrsimo." Rekla sam i izasla iz lifta a Ema je isla iza mene smejuci se.
Sele smo za sankom i pricale kada se Ema nasmejala i ustala. "Idem malo da igram." Rekla je i otisla do nekog momka koji ju je gledao. "Toliko o pravljenju drustva." Rekla sam i u tom trenutku je neko seo pored mene.
Okrenula sam se i videla osobu koju sam bas htela da izbegnem. "Pa zdravo Jelena, izvoli ovo je za tebe." Nikola je rekao i dao mi sampanjac.
"Ne pijem Nikola." "Hajde samo jedno pice." Rekao i stavio mi pice u ruku. Od muke sam podigla casu i popila je na eks a on se nasmejao.
"Jel moze jos jedno?" "Ne hvala." Rekla sam i uzela casu vode.
"Dosao sam da ti kazem da te Marković zove ceka te u mojoj kancelariji." Rekao je pijuci viski.
"Nikola nemoj me zajebavati." "Ja ti ozbiljno kazem, izgleda da se pojavio neki problem i trebas mu." Rekao je i ja sam ustala i otisla do kancelarije koja je na ovom spratu.
Pokucala sam na vrata ali niko nije otvarao, osetila sam da mi se malo vrti pa sam se naslonila na vrata.
"Vidim da pice deluje." Okrenula sam se i videla Nikolu. "Sta si...sta si..." Nisam mogla da dodjem do reci a onda me je on gurnuo i ubacio u kancelariju.
"Otkrio sam tvoju malu tajnu o tome ko si i ko te sve trazi i zato ces saradjivati u ovome." Rekao je a ja sam prebledela.
Kancelarija je velika, na jednoj strani su radni sto i polica a sa druge jedna vrata gde je krevet i to ima u svakoj kancelariji. Pored tih vrata je bar sa picem gde stoje mnoge case i flase. Nisam mogla da stojim i odjednom je sve postalo crno.
*Stefanova perspektiva*
"Jeste li razumeli plan? Znaci ulazimo i sklanjamo sefa i zamenika u jednu kancelariju." Rekao sam a ostali su klimnuli glavom.
"Dobro je, hajdemo." Rekao sam i oni su uzeli puske i izasli smo iz lifta. Poceli su da pucaju i svi su zavristali i muzika je stala.
"Dobar dan dame i gospodo. Meni je potreban Dušan Marković i Nikola Matić, hajde hajde gospodo istupite pre nego sto pocnemo da pucamo opet." Rekao sam i dva muskarca su istupila.
"Podjite sa mnom gospodo." Rekao sam i dva moja momka su ih sa puskama ispratili do jedne kancelarije.
