Beg od svega

9.poglavlje

*Jelenina perspektiva*

Izasla sam iz taksija i usla pravo u jedan hotel.
"Izvolite." Pitao me je receptionar.
"Jedan apartman molim." Rekla sam i dao mi je kljuc a ja sam otisla pravo u sobu 14.

Bacila sam se na krevet i razmisljam o ovome sto se dogodilo.

Da sam bila pametna i ostala u firmi ovo se ne bi jebeno desilo.
Necu dozvoliti da me niko ovako ponizava pogotovo ne on.

Ako je mislio da mi je ovo prvi put da bezim zajebao se i to jako.
Pozvala sam recepciju da mi kupe nesto odece i sve stave na moj racun.

Doneli su mi 2 para crnih farmerki, 2 bele kosulje,jedan crni sako i crne stikle.

Uzela sam telefon i pocela da zovem neke ljude i organizujem nestanak.

"Marko treba mi pomoc hitno!" Rekla sam kada mi se javio.

"Sta se desava Jelena?" Pitao je.
"Treba mi pomoc, opet treba da nestanem."

"A gde si sad?"
"Crna Gora, napravila sam sranje i otisla iz Srbije sa jednim teroristom."

"Sta si uradila jebote?!" Pitao je uznemireno.
"Nemoj da me i ti nerviras, jel mozes da mi nabavis pasos za par dana ili da zovem dalje?"

"Posalji mi adresu i za par dana ti stize novi pasos."
"Hvala,dugujem ti."

"Ne dugujes nista, ti si me izvadila iz mnogih sranja sad je moj red da ti pomognem." Rekao je i spustio slusalicu.

Obukla sam se u odecu koju su mi doneli u sobu i izasla da se nadjem sa par ljudi koji ce me izvesti iz drzave.

Cim sam otvorila vrata apartmana videla sam Stefana kako sedi na podu i gleda u vrata.

Cim me je ugledao skocio je na noge i krenuo ma meni ali sam ga zaustavila.

"Jelena mozemo li da razgovaramo molim te? Zao mi je i nista od onoga nisam mislio, bio sam besan pa sam to rekao." Rekao je.

"Zao mi je, nemam vremena ali proveri mozda Iva ima. Ja sad imam posla koja ne mogu da odlozim ako hocu da odem iz drzave." Rekla sam a on je prebledeo.

"Jelena molim te ne idi...samo mi daj jednu jedinu sansu nista vise ne trazim." Preklinjao je.

"Sansu za sta? Da me jos vise ponizis i povredis, e pa ne hvala. Stvarno mi je zao ali ti si svoje sanse imao a ja sad moram da idem." Rekla sam i zaobisla Stefana kome su oci pune suza.

"Samo zapamti da te volim..." Rekao je.
"Zao mi je ali volim te nece nista popraviti." Rekla sam i izasla napolje.

Pozvala sam taksi ne primetivsi da jedan auto non stop ide za nama.

Platila sam taksi i izasla kod jedne velike kuce gde me je cekao Pavle, covek koji ce mi obezbediti privatni avion i bezbedno poletanje i sletanje.

"Pavle predpostavljam?" Pitala sam i rukovala se.
"Tako je, ti mora da si Markova drugarica. Rekao mi je sve, samo me zanima treba li ti pilot ili ces sama?"

"Treba mi pilot, ne zelim da vozim sama a i nisam u stanju niti cu biti nekih par dana."

"Gde letimo?"
"Nemacka." Rekla sam a on mi je prisao blize.
"Jesi li svesna da te je auto pratio do ovde?" Pitao je i odmakao se.

"Da pogadjam crni BMW?"
"Da, ko je to?"
"Covek zbog koga sve napustam. Pusti to nego jesi li nabavio i ostalo sto ce mi biti potrebno?"

U tom trenutku je izvadio papirnu kesu i dodao mi je.
"Novi model i mali kalibar." Rekao je a ja sam provirila i videla tacno pistolj koji sam trazila.

"Hvala, cucemo se za dalje detalje."
"Naravno,zelim ti punu srecu u ovome sto zelis da uradis. Ako ti bilo kad zatreba neka pomoc slobodno mozes mene da pozoves i ja cu uraditi sta je u mojoj moci."

"Hvala, znaci mi i vise nego sto mislis." Rekla sam i ponovo usla u taksi i krenula ka hotelu.

Ovog puta sam primetila Stafana kako vozi autom iza mene.
"Odvezite do najblizeg butuka sa haljinama." Rekla sam i brzo smo stali.