Kratke priče jedne izgubljene duše.
Svaka priča je deo duše tvorca ove knjige. Sve misli i osećanja su pretočene u par reči i zapisane na hartiju kako se nikada ne bi zaboravile.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Još jedan kišni dan dolazi i donosi mi bolna sećanja na tebe. Sećaš li se, moj dečače, kako si mi govorio da se na kiši ljube samo ljubavnici koji se rastaju. Proklet da si, moj dečače, prošlo je četiri godine od toga. Nisam se setila tada zašto me onako ljubiš. Sećaš li se, moj dečače, kiša je lila kao iz kabla, a ti si me ljubio ispred moje zgrade kao da ti je poslednje. U tom trenutku sam bila toliko van sebe od sreće što me po prvi put ljubiš na tako romantičan način, da se nisam ni setila tvoje opaske da to rade samo oni kojima je to poslednji poljubac. Dečače, da sam samo znala da je to naš poslednji zajednički trenutak, nikada ti ne bih dozvolila da me poljubiš. Proklet bio, moj dečače, da sam znala da ćeš taj dan otići, molila bih se svim bogovima kiše da ona taj dan ne padne.
A/N
Dugosamrazmišljalakojompričom da počnemovuzbirku. Nakrajusamseodlučila da počnem s ovom. Nekakomiide sad uzovo ludo vreme. Kodmenekišaneprestaje da padaceo dan.
Pitanje: Jošuvekrazmišljam da li da stavimslikupreteskta, posletesktaili gore (da kažem u opisteksta)?
