Kratke priče jedne izgubljene duše.
Svaka priča je deo duše tvorca ove knjige. Sve misli i osećanja su pretočene u par reči i zapisane na hartiju kako se nikada ne bi zaboravile.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Ova godina nije mogla da bude gora. Ali, evo pred kraj ove grozne 2020. počinju dobre stvari, što znači da će 2021. da bude predivna", glasila je poruka od prijatelja, poznanika, osobe koju sam upoznala ove godine. Ne znam zašto me je zapekla poruka dok sam je čitala. Možda jer se nas dvoje poznajemo samo godinu dana?
Gledam u poruku i razmišljam na koji način da mu prenesem moju bol, a da mu ne slomim srce. Odlučim se za mudar, zmijski potez.
"U stvari, sad kad razmislim, od kad si mene upoznao godina ti ide na dole. A sad, kako se manje čujemo, kad nam se pisanje svelo na dobro jutro i laku noć, kreće ti na bolje", iskucam poruku i bacim telefon dalje od mene. U srcu me i dalje pecka njegova nenamerna rečenica, dok čekam da se telefon oglasi, obaveštavajući me da je stigla nova poruka. Od njega.
"Molim te, ne pričaj gluposti. Ako me je išta dobro snašlo u ovoj godini to si ti. U svom ovom crnilu, ti si mi bila jedina svetlost."
"Kako to misliš?"
"Znaš, za svaki loš trenutak koji me je snašao, samo jedna osoba je znala do kraja. Ta osoba si ti. I svaku lošu stvar u ovoj godini sam prošao i pregurao, bez da se predam svojim demonima, samo zato što si mi ti bila podrška."
"Postojalo je još osoba koje su te podržavale ove godine, nisam samo ja."
"Da, ali ti si jedina koja ja za svaku stvar meni bila podrška. Ona koja me je večito gurala da idem napred. Bez obzira na sve što bi se dešavalo, ti si bila prva koja bi mi govorila da ću uspeti, koja bi me gurala da probam i uradim ono čega sam se plašio. Zato si ti jedino svetlo u ovoj godini. Da nisam tebe upoznao, ne bih imao toliku podršku, nikada."
Šaljem srce i bacam telefon što dalje od sebe. Vatra koja me je pekla polako prolazi, a veseo osmeh mi se oslikava na usnama. Smejem se sama sebi.
Ponovo mi život dokazuje da ne možeš sve znati, čak i da pročitaš sve knjige na ovom svetu. Ponovo me život opominje da čak i neuki ljudi mogu da nas nauče lekciji. A mene je naučio lekciji onaj koji knjigu u životu nije pročitao. Naučio me je da je u životu najbitnije da imaš nekoga da ti bude vetar u leđa. Ono nešto što te gura napred.
Kamo sreće da sam i ja imala vetar u leđa onda kada su me drugi gurali na dno. Gde bih sada bila, ko će znati.
A/N
Zbirka je ubačena u kategoriju "Short story" ipak. I odluka je pala za poziciju slike, biće postavljena pre teksta. Nadam se sa vam se sviđa. Ostavite vaše mišljenje.
