Kratke priče jedne izgubljene duše.
Svaka priča je deo duše tvorca ove knjige. Sve misli i osećanja su pretočene u par reči i zapisane na hartiju kako se nikada ne bi zaboravile.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Posmatrao sam je te večeri, kao da je jedina žena na zabavi. Pila je i zabavljala se, ponekad bi sa drugim ženama ustala i igrala uz neku pesmu, naravno, bila je uvek kraljica tog plesa, ni jedna joj do kolena nije bila. Gledali su je i drugi muškarci, neću da lažem. Pored svojih žena, svi smo gledali u to malo čudo, to opasno stvorenje koje je haralo mojim srcem već godinama. A ona se smešila, znala je da je svi mi gledamo, pa je plesala i plesala, a žene su je posmatrale poput ljubomornih zmija. Nije se puno obazirala na njih, bilo ju je briga šta drugi misle. Svejeglava i opasna, kakva je uvek i bila, namerno je obukla kratku crvenu haljinu i stavila crveni karmin, samo da bi meni napakostila. A onda je došao red na pevanje. Prva je uzela mikrofon u ruke. Iskren da budem, mislio sam da će otpevati neku našu pesmu, da mi zagorča i ovo malo života što mi je ostalo. Ali nije. Prevario sam se i to dobro. Umesto neke takve pesme, otpevala je nežnu pesmu, meni nepoznatu, koju je posvetila njemu. Gledao sam je zajedno sa ostalim muškarcima koji su bili prisutni, kako svaki stih posvećuje njemu, kako pleše oko njega, umiljava mu se, a u očima joj sija ljubav. Ni taj čovek nije ništa bolji bio, slušao ju je kao opijen, posmatrao kao da je jedina žena na svetu. Video sam ja da je voli, kao i ona njega. A bolelo me je to, mnogo. Video sam da sada pripada njemu, da je srećna, ali isto tako sam video da me je zaboravila, da se predala njemu i da više nije ona ista mrva kao što je nekada bila. Ah, kako me je samo zabolelo kada je na kraju pesme prišla njemu i poljubila ga, potvrđujući da je samo njegova. A onda se okrenula prema meni, prišla, sa sve razmazanim karminom, ludačkim osmehom i osvetničkom iskrom u očima, te dodala mikrofon mojoj ženi uz reči: "Hajde, plavušo, da čujemo šta ćeš ti da posvetiš svom jedinom."
A/N
Ispitni rok je gotov. Sada sam spremna da s vratim pisanju i izbacivanju ovih kratkih priča.
Meni ispitni rok nije mogao GORE da počne. Trema me je ubila i na prvom ispitu ikada sam odlučila da odustanem. Jednostavno mi se zavezao jezik (strah od javnog nastupa će me proganjati ceo život, očigledno).
