Kratke priče jedne izgubljene duše.
Svaka priča je deo duše tvorca ove knjige. Sve misli i osećanja su pretočene u par reči i zapisane na hartiju kako se nikada ne bi zaboravile.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Kažu da nekog koga voliš, trebaš pustiti da bude srećan u životu. Ne znam da li sam ja tebe pustila da budeš srećan, ostavljajući te u tom prokletom gradu koji je kriv za sve što nam se desilo, ali znam da ti svakako nisi želeo da me pustiš da budem srećna. Lepo si došao, slomio mi srce na komade, i kao gospodin, uzdignute glave otišao, ostavljajući meni teret naše ljubavi na plećima. Ostavio si me da čeznem za tim prelepim očima, usnama i dodirima, okovao me tugom i setom za sva vremena. Napravio si od mene neku novu, hladnokrvnu i bezosećajnu devojku, koja pušta suzu jedino kada se seti tvog glasa ili ugleda sliku tebe s njom. Jedinu utehu mi sada predstavlja ova hartija na koju zapisujem svoja okorela osećanja i na kojoj suze izdajnice mute uzvike ljubavi koje šaljem ka tebi. I zato kažem nikada te zaboraviti neću, jer ti si ostavio pečat i ranu na duši mojoj, otklanjajući bol u duši svojoj.
A/N
Ovu knjigu sam počela da pišem isključivo zbog toga da ove kratke pričice ne bi propale. Objavljujem je ovde da bi ove priče "živele". Ne želim da se dogodi opet neka drama, ali ako je neko slučajno našao inspiraciju u samom smislu ove knjige, mogao je bar da mi se javi i kaže to. I da uopšteno spomene da će da ima skoro isti naslov knjige, kao i tematiku. Svakako su to dve različite knjige, ali šok koji se desi kada vidiš takvo nešto je ipak veliki.
