Deo izgubljene duše

Tražim pomilovanje

Ljubitelji osude, veliki pravedni narode, danas tražim pomilovanje za jednu ženu, ljubavnicu, majku, grešnicu, sveopšte poznatu i osuđivanu Anu Karenjinu. Iz sveg srca vas molim da oprostite dragoj Ani. 

         Vrlo dobro znam da narod nikada oprostiti neće ženi kao što je Ana, ukoliko nemaju validne dokaze ili  glas govornika koji će im zamati oči i zato ću ja pokušati da objasnim njene postupke. Prvo se postavlja pitanje ko je bila jadna Ana? Šta je čini različitom od svih drugih žena koje su varale svoje muževe, koje nisu bile toliko dobre majke kao što je to rečeno (a nigde zapisano pravilo!), koje su osuđivane i proglašene lošim od strane vas, narode zemaljske kugle ove. Zašto je upravo ova žena dobila tolike osude, zašto se samo o njoj pričalo kao da je jedina grešnica na ovom svetu? Dozvolite, narode, da objasnim.

        Ana Karenjina je, pre svega, jedna žena. Kao i svaka žena, vodi se osećanjima, nagonima, strašću. Ana ume da voli sebe, sina, kćer, brata, prijatelje. Predstavlja simbol lepote u Rusiji. Udata je, ali ne srećno. Majka je, ali ne kakva treba da bude. Ljubavnica je, ali ne osobi kojoj svet dozvoljava. Vidite li, narode bučni, da se svako njeno delo osuđuje jer nije onakva kakvu ste je vi zamislili? Da, ona voli svoga sina i svoje drugo dete, iako ne pokazuje koliko treba (na ovaj deo ću se uskoro vratiti, jer sa psihološkog gledišta stvari stoje drugačije). Da, ona voli svoga ljubavnika, i da, nekada je volela i svoga muža. Molim vas da oprostite Ani jer je prevarila muža  svog. Ona je žena, a kao svaka žena ona žudi da bude voljena, mažena i pažena od strane svog supružnika. A kako nju suprug voli? Ne voli, hladan je poput sante leda, nežnost i osećanja joj ne poklanja, opčinjenost njenim glasom, stasom, usnama kod njega se ne vidi. Svaka bi žena, narode, osetila dozu tuge i jada, kada bi uvidela da je njen muškarac ne gleda očima zaljubljenog deteta, spremnog da sve učini za nju. Zato se zaljubljuje u mladića, sa dušom koja ume da voli, rukama koje umeju da miluju i očima koje samo u nju gledaju. Vidiš li, narode, zašto Ana beži Vronskom u naručje?

       „Ana je loša majka", govorite i smišljate nove načine kako da je osudite. Istina, Ana ne mari za svoju decu koliko bi trebala da mari, Ana ne čuva i ne mazi svoju decu koliko biste vi voleli da čuva i pazi. Ali, pazite! Loše se procene ljudi ako se svezanih očiju na svaku situaciju gleda. Ana nije dobra majka svojoj deci jer je njen razum, mišljenje i zaključivanje uništeno. Da, dobro ste čuli, uništeno! Zaboravljate koliko je pazila na njeno prvo dete, Serjožu, koliko je brinula, koliko ga je volela. Jedna nesrećno udata žena je na svoje dete gledala mnogo bolje od hiljadu srećno udatih, sve dok joj se u životu nisu desile stvari koje su je promenile. Koliko god osoba jaka bila, ponekad je upravo neodobravanje društva slomi. Setite se, Ana nigde nije bila dobrodošla zbog svoje tajne veze. Svi su je se odrekli, ponižavali i nazivali raznim imenima, dodeljivali joj razne titule razvratnice i grešnice. Nesrećna Ana je zato i završila kako je završila. Ovde dodajem deo da nisam stručna u grani psihologije, ali svakako je po mojoj proceni krivac za Anino stanje depresija i zavisnost (od morfijuma). Psihički loše, žena koja je okovana za krevet i nesposobna da slobodno i pravično rasuđuje ni ne može biti majka kako se očekuje.

      Zato vas molim, narode, oprostite Ani. Ona je jedan rob emocija i strasti, nesrećna žena i grešnica, koja nije imala drugi način da se reši loših misli osim da skoči pod voz. Iako se samoubistvo gleda kao greh u očima religije, ja vas molim da danas zatvorite oči i ne glumite Vrhovnika svake religije, da ne glumite Boga, već da oprostite jednoj ženi, grešnom ljudskom biću, mrtvom zbog vaših osuda i ponašanja i da joj dozvolite da bar u svom zagrobnom životu živi srećno i ispunjeno.

A/N

Sastav o Ani je tu. Prvo da kažem, tema je bila zbirka "Tražim pomilovanje", autorke Desanke Maksiković. Zadatak je bio da pronađemo osobu o kojoj bismo pisali, to jest, čije pomilovanje bismo tražili. Ja sam odabrala Anu. Još u drugoj godini srednje smo organizovali suđenje Ani Karenjinoj i moj zadatak tada je bio da je branim (uspela sam da je odbranim, tako da je čak pet sudija presudilo da je Ana "nevina"... moje buduće zanimanje se još tada dalo videti haha). 

Želim samo da napomenem da ste slobodni da ostavljate kritike i da se ne složite sa mnom. Ni sastav, a ni odbrana ne moraju da budu moje mišljenje, već su samo predstavljeni kao zadatak i nekim delom umetničko delo.

LOST