ALPHA DANIEL - PREVOD NA SRPSKI -ZAVRSENA-

chapter 4

"Pa dobro, odlazim odavde. Ostavit ću vas oboje da razgovarate." Džejson se brzo opravdava pri pogledu na svoju Alfu. Proklet bio, Džejsone, što si me ostavio ovde samu sa njim.

Kad Beta ode s puta, Danijel kreće prema meni. Hvatam se za bilo čime za šta bih se držala da bih održala ravnotežu; zid, okvir kreveta, bilo šta, ali ne nalazim ništa nadohvat ruke ili negovanih noktiju.

"Zašto ne? Zašto me držiš ovde zaključanu?" Pitam, ne skidajući pogled sa njegovih očiju. Uhvatili su me celu i nisam mogla da izbegnem trans u kojem sam uvek bila nakon što smo uspostavili kontakt očima. Potpuno me je progutalo.

"Nisi zaključana. Vidiš li tamo ona vrata?" Pokazuje vratima spavaće sobe.
"Otvoreno je, zaključano." Danijel navodi. uzdahnem, osećajući se frustrirano, jer da budem potpuno iskrena, njegova pametna usta bila su poslednje što sam želela trenutno; osim možda na sopstvene usne ... Nisam to samo rekala sebi.

Izbegavam ga, odlazeći na drugu stranu sobe, dalje od njega. Leđima sam prema njemu dok sam okrenuta prozoru, zagledana u spoljašnjost.

Vidim drveće i pejzaž ispred sebe zadirkuje me umom mirisa borova kojeg žudim da osetim; da izađem tamo.

"Hoću da bežim, pusti mog vuka." Šapćem ne okrećući se i dalje prema njemu i ne trudeći se da izbegnem trenutak preobražaja.

"Ne mogu ti to dozvoliti. Teže ćeš upravljati i pobeći ćeš." Objašnjava normalnim tonom dok ga bljesnem iza ramena. Očigledno ne postoji ništa što bih želela više od bekstva.

"Ali pretpostavljam da možeš da posetiš čopor. Samo ne danas." Prva rečenica izaziva euforiju, da bi me ubilo ono što sledi.
"Danas ... želim da se fokusiram na tebe." Noge ga približavaju meni.

Prekriženih ruku raspetljam se i posegnem za prozorskom daskom na koju bih se naslonila dok se odmičući odmaknem od njega.

Nosio je neke crne farmerke sa jednostavnim, belim gornjim delom - kombinacija koju sam volela na čoveku, a definisani mišići na grudima malo su se pokazivali svaki put kad se kretao.

"Siguran sam da se sećaš šta se dogodilo sa tvojim starim čoporom kada je neko pronašao svog partnera." Počinje, gledajući me mrtvo. Oči su mu bile prilično tamne, ispunjene lascivnošću i opasnošću.

"Zatvorili su se u sobu i nisu izašli sve dok svaki član čopora nije upoznao zvuk njihovog zadovoljstva." Nokte zabijam u drvo, nervozna i znojava.

Bila sam potpuno svesna da li; bilo je normalno da se novi supružnici pare odmah nakon što su se pronašli i pretpostavila sam da to moji preziru. Razlika je u tome što me je on oteo. Stvari stoje drugačije.

Nemilosrdan je i bez srca, njegovi postupci mi to sve više dokazuju sa svakim satom provedenim u ovom čoporu. Počinjem da ga poznajem, njegovu harizmu i sebične načine. Nikad ne bih spavala s njim.

"Beži od mene." režim, osećajući se ranjivo i bespomoćno. Bila sam ljuta što sam se dovela u ovu situaciju.

Nije trebalo da izađem iz kuće te večeri, trebalo je da slušam svoje roditelje, možda je trebalo da prihvatim i Nejtov predlog ... Na moje iznenađenje, klimne mi glavom.

"Proverićemo te kasnije. Imaš li nešto što želiš pre nego što odem? Imaš li želje?"
Prati vrhove prstiju od moje vilice i niz moj vrat, samo vrlo lagano. Da ga trenutno nisam toliko mrzela, možda bi mi bilo zabavno kako uvek sve što kaže pretvori u nešto seksualno.

"Hrana." Mrštim se na njega, uhvativši ga za ruku da je odmakne od mene, ali sama ta akcija preplavljuje moje telo serotoninom. Bila sam potpuno tupa i iskrena jer sam umirala od gladi;