ALPHA DANIEL - PREVOD NA SRPSKI -ZAVRSENA-

chapter 2

Oči mi zatrepere dok ih otvaram, baš kao što to čini i moje srce kad čujem tuđe prisustvo u mračnoj sobi, njegovo mirno disanje poremećeno mojim vlastitim brzim disanjem. Moja vizija se ne menja mnogo kada je reč o onome što trenutno vidim kada sam imala zatvorene oči. U oba slučaja odgovor je ništa. Vukovi imaju bolji vid u mraku od ljudi, ali još uvek vidim samo neznatne konture lika ispred svog mlitavog i umornog tela.

"Ko si ti?" - pitam, promuklim glasom, pa pročistim grlo, osećajući potrebu za pićem vode. Čujem dva koraka prema meni i zadržavam dah, dok mi otkucaji srca odzvanjaju u ušima. Silueta čeka nekoliko trenutaka pre nego što progovori, pojačavajući napetost u ovom zatvoru u kojem se nalazim.

"Tvoja najgora noćna mora." Njegov glas zvuči zastrašujuće, hrapavo i privlačno. Udišem njegov miris, takođe mi je prilično ugodan, ali onaj na koji ranije nisam nailazila. On nije neko koga znam iako ga ne vidim da u potpunosti odobrava tu teoriju. Moja prva misao: Danijel. Sva ova vremena kad sam si izbušila u glavi da je on čudovište to je prouzrokovalo, ali sumnjala sam da neželjeno prisustvo u istoj sobi kao i ja uopšte ima veze s njim.

"Neko za koga si sasvim verovatno već čula. Da li ime Anderson zvoni?" Dodaje i gotovo čujem smešak na njegovom licu koji ne vidim. U tom trenutku shvatam da ne bih mogla pogrešiti misleći da ga nikada neću videti ili imati priliku da ga upoznam. Teško udišem, počinjem da paničim. Ubiće me. Daniel Anderson će me ubiti! Zašto ne bi? To je ono što on radi. Moja okolina je odjednom zasvetlela, a nakon nekoliko jakih treptaja prilagođavajući moj vid zaslepljujućoj svetlosti, preda mnom je stajao čovek koga je izrezbario sam Bog. Njegovo izvajano telo odmaralo se uza zid, dok mu smeh na licu bledi kad uspostavimo kontakt očima, umesto toga zamenjuje ga krajnji šok.

Njegove prekrštene ruke koje je koristio kao alat za moju otmicu su snažne i vidim njegove definisane trbušne mišiće kroz njegov uski gornji deo koji nosi. Njegova kosa je tamna, a takođe i oči dok bulje pravo u mene, raširene baš kao i moje. Vrtlasti smeđe boje u njegovim kuglama mešaju se sa tamnozelenom bojom koju sam tako neverovatno poznavala - nailazeći na nju svaki put kad pustim svog vuka na slobodu kroz šumu - i postupno postajem sve tamniji dok smaragd više ne bude viđen, već zamenjen ugljem nijansa požude, greha i dominacije: cela njegova ipesiteta. Njegova linija vilice postaje sve istaknutija dok napreže telo i pritiska zube.

"Ti si moj mate?" Dahćem, ne kontrolišući šta mi je izašlo iz usta. To je više bila izjava nego pitanje; svoje glasne misli nisam mogla zadržati za jezikom.

Oči mu se naglo suze, ustaje ne oslanjajući se više na zid, izgleda visok i kao da će me slomiti. Definitivno je zbunjen, ali šta je sa mnom? Ovde su me kidnapovali i ni sama ne znam zašto! A sada se ispostavilo da je osoba koja je iza mene moj mate...

Prilazi mi stalnim korakom. U ovakvoj situaciji odstupila bih dok mi se leđa ne bi naslonila na zid zamke u kojoj sam i dok mi mozak ne govori da to radim. Iz nekog razloga se ipak ne mogu pomeriti. Umesto da se odmaknem od njega, osećam potrebu da se približim, što je prosto smešno, pa sam umesto toga zalepljena za to jedno mesto na podu, na pola puta donoseći svoje protivrečno ja za tu odluku. Čuči pored mene, gledajući mi dublje u oči. Na delić sekunde osećam da će me poljubiti, ali umesto toga rukom poseže za mojim licem, podižući mi bradu. Osećam kako impulsi prolaze čitavim mojim telom, a drhtaj me prati. I on to oseća, sigurna sam u to, ali pokušava da sakrije efekat koji oboje imamo jedni na druge.

"Izgleda tako." Promrmlja ustajući i krećući se ka pravcu vrata. Zbunjena obrve naboram.

"Samo ces otici?"

"Džejson" Njegov glas nije nužno glasan, već grub i iznenada se trznem. Nekoliko sekundi kasnije, momak ulazi kroz vrata.

Njegova kosa je prljavo plava, a plave oči stvaraju osećaj ledeno hladne vode na mojoj gorućoj koži, stres je gorivo za vatru u mom telu. Hladnost nije bila odvraćajuće sredstvo - za razliku od Danijelovog celokupnog prisustva - jer je njegovo lice bilo privlačno i mnogo ljubaznijeg izgleda od lica mog meta