ALPHA DANIEL - PREVOD NA SRPSKI -ZAVRSENA-

chapter 17

🔞▪︎Deo sadrti eksciplitan sadržaj▪︎🔞

"Mama?" Stojim i buljim u žensku figuru s kapuljačom, čije lice prepoznajem samo po mesečevoj svetlosti.

"O moj Bože ... to si stvarno ti?" Prekriva usta objema rukama dok joj oči postaju staklene, a suze odbija mjesec. Ona me čvrsto zagrli, a ja je stisnem unazad. Jednostavno mi se činilo nestvarnim da nakon nekoliko meseci konačno vidim svoju majku. Ni ranije nisam stigla da se oprostim od nje.

"Mislila sam da si mrtva." Ona plače u moje rame, a ja čvrsto zatvorim oči kako bih se pokušala sabrati i blokirala bilo koga drugog.
"Šta ti se desilo?" Pita, povlačeći se. Suza joj se kotrlja niz blago ružičasti obraz. Bacim pogled na Danijela koji nas gleda, mirnog izraza. Izgleda malo više tužno nego srećno, ali vilica mu je malo stisnuta, jer deluje u celini pomalo napeto.

"Ja .." Šta sam bila? Oteli su me? Od mog vlastitog mate?
"Ja ... našla sam svog mate." Ona naježi obrve, gledajući me.

"Ko je on?"

"To je Danijel." Kažem joj, ali gledajući ga dok sam to rekla.

"Ne ... Danijel Anderson?" Izgleda šokirano, sada gledajući u pod duboko zamišljena.
"O moj Bože ... Pa, zašto si nestala?"

"Našla sam ga i nisam mogla da ga napustim. Lažem."

"Šta, pa čak ni da mi kažeš o tome ?! Ili da mi pošalješ možda razglednicu?" Ona se naljutila. Nisam mogla da joj kažem istinu. Ona bi se pobrinula da se održi rat protiv čopora Anderson, a pošto su oba čopora po snazi i veličini gotovo jednaka, biće napravljena prevelika šteta. Više bih volela da me mrzi.

"Žao mi je. Nisam razmišljala."

"Ne, Rem, šta to radiš?" Prekida Danijel.

"Danijele, nemoj." Brzo kažem, da ga ušutkam.

"Pa, razgovaraćemo o ovome kod kuće." Moja mama zaključuje.

"Ne idem kući." Ja protivrečim. Vidim obe glave - mamine i Danijelove kako prilaze u mom pravcu.

"O čemu govoriš?" Pita moja mama. Izgledala je stresnije iz minute u minutu.

"Ne idem kući. Ostaću ovde." Ponavljam.

"Jesi li to uradio? Jesi li joj rekao da ostane ovde?" Moja mama upućuje svoje optužbe na mog mate.
"Oduvek sam znala da jesi ..."

"Mama, prestani, molim te."Držim je za ruke da joj vratim pažnju.
"Volim te." Kažem joj kad me ponovo pogleda.

"Volim te više od svega na ovom svetu. I želim te kući, gde pripadaš." Ona mi kaže u odgovor.

"Onda me pusti. Za sada." Suza mi pada na lice.

"Šta treba da kažem tvom ocu?"

"Da sam dobro. To je sve što on treba da zna." Govorim joj. Zapravo mi daje malo klimanja, dajući mi još jedan zagrljaj.

"Ali da li ćeš ovde biti sigurna?"Pita ona, briga joj je jasno zaokupila ton. Znala sam da ona uopšte ne veruje Danijelu ni njegovom čoporu zbog onoga što je mislila da zna. Nije me iznenadilo.

"Biću sigurna." Uveravam je.

"Posetiću te ponovo, u redu?"

"U redu." Osmehnem joj se. A nakon što se oprosti, Džejson je pozvan da je bezbedno otprati do granice.

Ostala sam sam sa Danijelom u mraku. Najbolje što je ikad učinio za mene je da dovede mamu da me vidi. Jer uopšte nije razmišljao o sebi, samo u potpunosti o meni. Znao je da sam se mogla vratiti sa njom. Znao je da sam joj mogla sve reći, očekivao je od mene. Ipak, to ga nije sprečilo u pokušaju da me natera da se vidim sa sopstvenom majkom, i to je bio najbolji poklon koji sam mogao dobiti.